Tržište nekretnina u Hrvatskoj trenutno prolazi kroz fazu usporavanja, što se može primetiti kroz nekoliko ključnih indikatora. Prvo, promet nekretnina beleži pad treću godinu zaredom, što ukazuje na smanjenje aktivnosti na tržištu. Ovaj trend se poklapa sa opštim ekonomskim uslovima i promenama u potražnji, posebno u segmentu nekretnina na obali, gde su stranci tradicionalno bili glavni kupci.
Cene nekretnina u Hrvatskoj su, i pored opadanja prometa, nastavile da rastu. Ova pojava može se objasniti kombinacijom faktora kao što su inflacija, rast troškova izgradnje i potražnja za kvalitetnim stanovima i kućama. Iako cene rastu, sve više je teško pronaći kupce koji su spremni da plate te visoke iznose, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Interes stranaca, koji su do sada bili ključni kupci na hrvatskom primorju, sada je značajno opao. Mnogi faktori doprinose ovom smanjenju, uključujući globalne ekonomske nesigurnosti, promene u zakonodavstvu o stranim ulaganjima, kao i promene u životnim navikama usled pandemije. Strani kupci su često tražili nekretnine kao investiciju ili drugi dom, ali se sada suočavaju sa višim troškovima i manje povoljnim uslovima.
U Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, situacija se takođe menja. Iako je potražnja za nekretninama u gradskim područjima ostala relativno stabilna, cene su počele da se usporavaju. Mnogi kupci su postali oprezniji, tražeći bolje uslove i niže cene, što je dovelo do stagnacije u nekim segmentima tržišta. Zbog ovih promena, investitori su počeli da preispituju svoje strategije i razmatraju mogućnosti za diversifikaciju svojih portfolija.
Drugi gradovi, poput Splita i Rijeke, takođe beleže slične trendove. U Splitu, koji je jedno od najpopularnijih turističkih odredišta, cene su i dalje visoke, ali su kupci postali oprezni zbog ekonomskih nesigurnosti. Rijeka, kao nekadašnje industrijsko središte, sada pokušava da privuče investicije u nekretnine, ali se suočava sa izazovima u pronalaženju kupaca.
Jedan od faktora koji dodatno komplikuje situaciju na tržištu nekretnina u Hrvatskoj su i promene u zakonodavstvu. U poslednje vreme, vlasti su usvojile nove propise koji se odnose na kupovinu nekretnina od strane stranaca, što može dodatno ograničiti pristup tržištu. Ove promene su rezultirale strahom od dodatnog usporavanja tržišta, posebno u segmentima koji su do sada zavisili od stranih investicija.
Pored toga, ekološki faktori takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju tržišta nekretnina. Sa sve većim naglaskom na održivost i ekološku svest, kupci su počeli da traže nekretnine koje zadovoljavaju određene ekološke standarde, što može uticati na potražnju za tradicionalnim nekretninama koje ne ispunjavaju ove kriterijume.
U svetlu svih ovih promena, mnogi stručnjaci predviđaju da će tržište nekretnina u Hrvatskoj nastaviti da se razvija, ali sa sporijim tempom. Očekuje se da će se potražnja stabilizovati na nižem nivou, dok će cene možda početi da se prilagođavaju novim uslovima. Investitori će morati da budu fleksibilni i spremni na prilagođavanje kako bi se nosili sa novim izazovima tržišta.
U zaključku, tržište nekretnina u Hrvatskoj ulazi u period usporavanja, sa padom prometa i opadajućim interesovanjem stranaca. Cene ostaju visoke, ali se očekuje da će se potražnja stabilizovati. Kako se tržište bude razvijalo, biće važno pratiti ove trendove i prilagođavati strategije kako bi se uspešno navigiralo kroz ove promene.
