Vučić je u Mrkonjić Gradu izjavio da Srbija nikada više neće dozvoliti da se ponovi „Oluja“, dok je Plenković u Kninu istakao da je ta akcija bila „briljantna vojna pobeda i legitimna oslobodilačka akcija“. Ove dve izjave oslikavaju duboke podele između Srbije i Hrvatske u vezi sa događajima iz 1995. godine, kada je tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ proterano više od 220.000 Srba iz Srpske Krajine, a 1.904 su ubijena.
U Mrkonjić Gradu je održan centralni komemorativni skup povodom Dana sećanja na stradale u „Oluji“, gde su se okupili građani, a glavna poruka bila je da se takvi događaji više nikada ne ponove. Vučić je naglasio da Srbija ima dovoljno snage da zaštiti svoj narod i da ne zaboravi podršku Republike Srpske.
Ceremonija je počela parastosom koji je služio patrijarh Porfirije, a on je poručio da je obaveza svih da pamte stradale i da sećanja treba da povežu narod kao jedinstvenu celinu. Na skupu su govorili i drugi značajni političari, uključujući Milorada Dodika, koji je naglasio važnost sećanja na prošlost.
Tokom obeležavanja godišnjice „Oluje“, Srbija je organizovala niz komemorativnih skupova, uključujući parastos u Beogradu, gde su položeni veneci kod spomenika stradalim Srbima. U Republici Srpskoj je 4. avgust proglašen Danom žalosti u znak sećanja na stradale.
S druge strane, Hrvatska je 5. avgusta proslavila „Oluju“ kao Dan pobede. Centralna manifestacija održana je u Kninu, gde je podignuta hrvatska zastava i ispaljeni su počasni plotuni. Plenković je nazvao „Oluju“ krunom svih pobeda u ratu, dok je Milanović kritikovao inicijative za naoružavanje u kontekstu regionalne sigurnosti.
U Kninu su se čuli ustaški pokliči tokom proslave, što je izazvalo osude. Kontroverzni pevač Marko Perković Tompson započeo je koncert pesmom koja sadrži nacističku simboliku, dok su se drugi učesnici događaja ponašali na sličan način, što je izazvalo dodatne tenzije.
Plenković je istakao da je „Oluja“ spasila Bihać od preteće humanitarne katastrofe i promenila odnos snaga u Bosni i Hercegovini. Međutim, dok se Hrvatska ponosila svojim vojnim dostignućima, Srbija je tugovala zbog stradanja svog naroda.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da su Srbi u Hrvatskoj suočeni sa ozbiljnim izazovima, a mnogi su obespravljeni, posebno u eri vlade premijera Plenkovića. Akcija „Oluja“ izvedena je uz podršku zapadnih zemalja, a događaji u Kninu su dodatno produbili rascjep između dva naroda.
Iako se proslave i komemoracije čine kao način da se očuva sećanje na prošlost, one takođe pokazuju kako su različiti pogledi na iste događaje sposobni da prodube postojeće tenzije. Ove podele ukazuju na potrebu za dijalogom i razumevanjem kako bi se izgradila bolja budućnost za sve narode koji žive na ovim prostorima.
