U Hrvatskoj su ponovo zabeleženi uznemirujući snimci koji prikazuju mlade ljude kako u kafiću u Splitu pevaju pesme sa ustaškom tematikom. Snimak, koji je postao viralan na društvenim mrežama, prikazuje kako se grupa mladih okuplja u kafiću i sa oduševljenjem izvodi pesmu „Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara“. Ova pesma se povezuje s mračnim delom hrvatske istorije i predstavlja simbol ustaške ideologije koja je tokom Drugog svetskog rata dovela do stradanja brojnih Srba, Jevreja i Roma.
Ovaj događaj je ponovo otvorio pitanja o odnosu hrvatskog društva prema svojoj prošlosti i o tome da li je društvo prošlo kroz bilo kakav proces denacifikacije. Mnogi komentatori na društvenim mrežama izražavaju zabrinutost da je u Hrvatskoj prisutno kolektivno odsustvo empatije, posebno prema srpskoj zajednici, te da ovakve manifestacije ukazuju na to da se ustaška ideologija i dalje slavi i normalizuje.
Na društvenim mrežama su se pojavili brojni komentari koji osudjuju ovakvo ponašanje. Jedan korisnik je napisao: „Ne samo da hrvatsko društvo nikada nije prošlo kroz proces denacifikacije, već je zasnovano na potpunom odsustvu empatije i na kolektivnoj mržnji prema Srbima“. Ove reči ukazuju na duboku podelu u društvu koja se ne može ignorisati. Drugi korisnik je dodao: „Hrvatska je država u kojoj je istrebljenje Srba (04.08.) državni i nacionalni praznik, te su ovakve pojave zapravo prirodni kontinuitet konstrukcije tamošnjeg društva“.
Ove situacije ukazuju na ozbiljne probleme s kojima se Hrvatska suočava u pogledu suočavanja sa svojom prošlošću. Dok se evropske zemlje suočavaju sa svojim mračnim periodima kroz obrazovanje i javne rasprave, čini se da Hrvatska često bira da ignoriše ili minimizuje zločine iz svoje istorije. Ovakvi događaji mogu provocirati dodatne tenzije među etničkim grupama u regionu, posebno kada se uzmu u obzir istorijski konteksti i bolna sećanja.
Mnogi analitičari i stručnjaci ukazuju na to da je važno da se ovakvi incidenti ne zaborave i da se o njima otvoreno razgovara kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih situacija u budućnosti. Proces pomirenja i izgradnje poverenja među različitim etničkim grupama je ključan za stabilnost i mir u regionu. Ignorisanje ovakvih problema može dovesti do daljih podela i sukoba.
Na društvenim mrežama su se takođe mogle primetiti reakcije koje pozivaju na akciju. Mnogi su isticali da je potrebno osuditi ovakve pojave i da se mora raditi na obrazovanju mladih o istini istorije. Uloga obrazovnih institucija je posebno važna, jer mladi ljudi često oblikuju svoje stavove na osnovu onoga što im se predstavlja u školi i društvenim krugovima.
Hrvatska kao članica Evropske unije ima obavezu da se suočava sa svojim prošlim zločinima i da radi na izgradnji društva koje se temelji na poštovanju ljudskih prava i različitosti. Međutim, ovakvi događaji ukazuju na to da postoji otpor prema ovom procesu. Država bi trebala preuzeti aktivnu ulogu u suzbijanju ovakvih manifestacija i promovisati kulturu tolerancije i razumevanja među svim svojim građanima.
U zaključku, snimci iz Splita predstavljaju još jedan alarmantni signal o prisutnosti ustaške ideologije u savremenoj Hrvatskoj. Ova situacija zahteva ozbiljno promišljanje i delovanje, kako bi se stvorila osnova za istinsko pomirenje i prevazila prošlost koja i dalje opterećuje društvo. U suprotnom, rizikujemo da se istorija ponovi, a društvene tenzije samo rastu.
