Vanredna sednica crnogorskog parlamenta, sazvana povodom predloga za izbor Mirjane Vučinić za sudiju Ustavnog suda, završena je pre nego što je i počela. Na sednici, koju je sazvao predsednik Skupštine Andrija Mandić na predlog predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, poslanici nisu usvojili dnevni red. Od 59 prisutnih poslanika, samo 21 glasalo je za, dok je 38 bilo uzdržanih. Milatović je prisustvovao sednici i nakon njenog okončanja sazvao vanrednu konferenciju za novinare kako bi izrazio nezadovoljstvo tim ishodom.
Predsednik Milatović ocenio je da je odluka parlamentarne većine da se ne raspravlja o Vučinićevoj „neodgovoran i kukavički politički potez“. On je istakao da se u poslednje vreme svedoči pokušajima diskreditacije Vučinićeve, upoređujući to sa događajima iz 1948. godine i Informbiroa. Milatović je upozorio da je Ustavni sud na ivici potpunog urušavanja, navodeći da već mesecima funkcioniše sa samo četvoro sudija, a da do kraja godine ističe mandat još jednoj sudiji.
Takođe, Milatović je ukazao na posledice koje nefunkcionalnost Ustavnog suda ima na izborne procese u nekim opštinama, naglašavajući da bez Ustavnog suda ti procesi ne mogu biti sprovedeni do kraja. Na pitanje o kritikama koje su se odnosile na to da je Vučinić zastupala kompaniju „Bemaks“, Milatović je rekao da takve zamerke targetiraju advokatsku profesiju i predstavljaju udar na svakog časnog pravnika. Postavio je pitanje zašto su članovi Vlade dodelili više od 40 miliona ugovora toj kompaniji ako je to sporno.
Prema njegovim rečima, vladina odluka da ne podrži izbor Vučinićeve pokazuje da su protiv funkcionalnog Ustavnog suda, koji bi trebao biti stub sistema i garant slobode i jednakosti građanima. On je ponovio da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg Vučinićeva ne bi bila izabrana, ističući da njeno ime nije rezultat zakulisnih dogovora.
Milatović je takođe demantovao navode da je njegova majka bila koleginica Vučinićeve, nazivajući to notornom neistinom i ističući da je trenutna situacija slična onoj iz 1948. godine. Prema njegovim rečima, potez vladajuće većine ima šire posledice od izbora sudije i šalje poruku građanima da su taoci političkih kalkulacija.
Iz vladajućeg Pokreta „Evropa sad“ saopštili su da pre izbora sudija Ustavnog suda treba sprovesti preporuke Venecijanske komisije koje su dobijene još u junu. Ova stranka smatra da je to princip koji treba primeniti i kada je reč o izboru sudija Ustavnog suda koje predlaže predsednik Milatović.
Trenutno, Ustavni sud funkcioniše u nepotpunom sastavu, sa samo četiri od sedam sudija. Mirjana Vučinić se suočila s malim šansama za izbor, s obzirom na to da su Demokrate ranije jasno stavile do znanja da neće podržati njen izbor, a nezvanične informacije sugerišu da ni Pokret „Evropa sad“ nije bio spreman da je podrži.
S obzirom na to da opozicija još nije delegirala članove u radnu grupu koju treba da formira Ministarstvo pravde, iz Pokreta „Evropa sad“ pozivaju ministra da započne rad na implementaciji preporuka Venecijanske komisije što je pre moguće, kako bi se izbeglo dalje odlaganje ovog procesa. Ovaj kompleksan politički scenario ukazuje na trenutne tenzije unutar crnogorskog političkog sistema i izazove sa kojima se suočava pravosudni sektor, posebno Ustavni sud, koji je ključan za funkcionalnost demokratskih institucija.
