Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Vladan Pešić, izjavio je danas da se očekuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o regenerativnoj poljoprivredi u Srbiji. Ovaj zakon bi mogao značajno da utiče na kvalitet hrane koja se proizvodi u zemlji, kao i na troškove poljoprivrednika. Pešić, koji je član radne grupe za izradu ovog zakona, naglašava da bi puna primena regenerativne poljoprivrede mogla doneti brojne koristi.
Pešić je istakao da se zakon zasniva na podsticajima za poljoprivredne gazdinstva koja se odluče za ovaj način proizvodnje. Učesnici sajma imali su priliku da čuju kako se u Sloveniji, nakon uvođenja sličnog zakona, povećala kontrola nad tim podsticajima. Naime, gazdinstva će morati da se bave regenerativnom poljoprivredom najmanje pet godina kako bi mogla da ostvare podršku.
Tokom posete 63. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu u Gornjoj Radgoni, koji se završava danas, Pešić je objasnio kako regenerativni metod doprinosi povećanju organske materije u zemljištu, posebno humusa, što je od velike važnosti za kvalitet tla. Održive metode poljoprivrede podrazumevaju prisustvo biljaka u velikom procentu, što dodatno obogaćuje tlo i poboljšava njegove karakteristike.
Regenerativna poljoprivreda se fokusira na očuvanje i obnovu prirodnih resursa, čime se smanjuje potreba za hemijskim sredstvima i veštačkim đubrivima. Ovaj pristup može rezultirati ne samo boljim kvalitetom hrane, već i smanjenjem troškova za poljoprivrednike, koji će koristiti prirodne metode za poboljšanje plodnosti zemljišta.
Pešić je naglasio da je važno informisati poljoprivrednike o prednostima regenerativne poljoprivrede i o tome kako mogu da se prilagode novim standardima. „Ukoliko uspemo da edukujemo poljoprivrednike i ukažemo im na benefite ovog sistema, verujem da ćemo videti značajne promene u praksi“, rekao je Pešić.
On je takođe istakao da bi primena ovog zakona mogla dovesti do povećanja konkurentnosti srpske poljoprivrede na međunarodnom tržištu. „Kvalitetnija hrana će privući više kupaca, a to će, na kraju, značiti i veće prihode za naše poljoprivrednike“, dodao je Pešić.
Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam u Gornjoj Radgoni je prilika za razmenu iskustava i znanja među poljoprivrednicima iz različitih zemalja. Pešić je ukazao na značaj ovakvih manifestacija u promovisanja održivih praksi i inovacija u poljoprivredi.
Osim toga, regenerativna poljoprivreda se može smatrati odgovorom na globalne izazove kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta. „Moramo se prilagoditi novim uslovima i razvijati metode koje će biti u skladu sa prirodom“, zaključio je Pešić.
Kako se bliži kraj godine, očekivanja su da će zakon o regenerativnoj poljoprivredi postati realnost. Ovaj zakon bi mogao biti ključni korak ka unapređenju srpske poljoprivrede i poboljšanju kvaliteta života poljoprivrednika. Ukoliko se implementira na pravi način, regenerativna poljoprivreda može doneti dugoročne koristi za čitavu zajednicu, čineći poljoprivredu održivijom i otpornijom na buduće izazove.
