Gotovina još uvek nije nestala iz svakodnevnog života, ali njen značaj ubrzano opada. U zemljama evrozone sve više građana koristi kartice, pametne telefone i aplikacije za plaćanje, dok papirni novac i kovanice imaju sve manju ulogu u svakodnevnim transakcijama. Za Evropsku centralnu banku (ECB) ova digitalna transformacija otvara ključno pitanje: kako sačuvati ulogu javnog novca u svetu koji se sve više okreće bezgotovinskom plaćanju? Odgovor leži u digitalnom evru, novoj valuti centralne banke osmišljenoj da funkcioniše kao gotovina, ali u digitalnom obliku.
Glavni razlog za uvođenje digitalnog evra je očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu. Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a, istakao je da je važno nadopuniti fizičku gotovinu digitalnim oblikom. Gotovina je jednostavna, univerzalno prihvaćena i nezavisna od bankarskih računa, dok digitalna plaćanja često prolaze kroz privatne sisteme koji nosi rizike u pogledu naknada i praćenja podataka.
Udeo gotovine u plaćanjima u evrozoni je opao sa 68% u 2019. godini na 40% u 2024. godini, što ukazuje na sve veću popularnost digitalnih načina plaćanja. Ako ECB ne uvede digitalni evro, postoji rizik da monetarni suverenitet Evrope bude ugrožen privatnim, često neevropskim rešenjima. Čipolone upozorava da nemogućnost korišćenja gotovine u onlajn plaćanjima smanjuje konkurenciju i slobodu potrošača.
Iako se trendovi kreću ka digitalizaciji, gotovina ostaje poželjna u mnogim malim i srednjim preduzećima. U Austriji više od 50% preduzeća i dalje preferira plaćanje u kešu, dok je u Italiji taj procenat oko 40%. U evrozoni skoro trećina preduzeća i dalje favorizuje gotovinu. Ekonomisti upozoravaju da bez standardizovane javne platforme poput digitalnog evra postoji opasnost da evropsko tržište potpuno preuzmu privatni i strani sistemi plaćanja.
Digitalni evro će funkcionisati putem digitalnog novčanika koji će biti dostupan preko banaka ili javnih tela. Plaćanja će biti trenutna, besplatna i dostupna kako onlajn, tako i oflajn. Korisnici će moći da uplaćuju sredstva sa bankovnog računa ili u kešu, a predviđena su i ograničenja iznosa kako bi se sprečio odliv kapitala iz banaka. ECB naglašava da neće pratiti lične kupovine ili privatne podatke građana, čime se očuvava privatnost korisnika. Jedan digitalni evro uvek će vredeti kao jedan evro u gotovini.
Trenutno, ECB je u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. godine. Nakon zakonodavnih procesa, može biti doneta odluka o nastavku projekta. Čak i uz odobrenje, razvoj će trajati još dve do tri godine, što implicira da bi digitalni evro mogao biti uveden između 2027. i 2029. godine.
Iako se često spekuliše o uticaju digitalnih valuta na dominaciju američkog dolara, iz ECB-a ističu da digitalni evro nije geopolitički instrument. Umesto toga, on bi trebao da posluži kao sredstvo za maloprodajna plaćanja unutar Evrope. Dolar i dalje dominira svetskom trgovinom i finansijama, ali digitalni evro bi mogao ojačati jedinstvenu valutu unutar same Evrope.
U zaključku, digitalni evro predstavlja odgovor na izazove koje donosi digitalizacija plaćanja. Kako se gotovina povlači iz svakodnevnog života, važno je da evropske institucije prepoznaju potrebu za očuvanjem monetarnog suvereniteta i pružanjem sigurnih, efikasnih i privatnih načina plaćanja. Uvođenje digitalnog evra može biti ključni korak ka očuvanju javnog novca i osiguranju da svi građani imaju pristup savremenim finansijskim uslugama.
