Ova godina biće rekordna po uvozu krompira u Srbiju, a stručnjaci ističu da je glavni uzrok sušna godina koja je prethodila, zbog koje je rod domaćeg krompira značajno podbacio. Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira, naglašava da je proizvodnja merkantilnog krompira u zemlji na niskom nivou i da su prognoze za budućnost još pesimističnije.
Problemi sa proizvodnjom su dodatno pogoršani i nedostatkom semena, koje se tradicionalno uvozi iz zemalja poput Holandije, Francuske i Belgije. Vukićević upozorava da, ako se ne reši sistemski problem proizvodnje krompira u Srbiji, svake godine možemo očekivati sve veće količine uvoza. Prema njegovim rečima, od septembra do danas u Srbiju je uvezeno čak 32.288 tona krompira, a do kraja sezone očekuje se da će uvoz preći 40.000 tona.
Za poređenje, prethodna godina, 2022, držala je rekord sa uvozom od 33.000 tona. Prema procenama stručnjaka, Srbija će ove godine platiti oko 10 miliona evra za uvezeni krompir. Najveće količine krompira dolaze iz Rusije i Belorusije, gde su uslovi za proizvodnju bili povoljni, što je rezultiralo rekordnim rodom. Ove zemlje sada imaju viškove koje moraju izvesti kako ne bi propali.
Trenutna cena koju domaći uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreće se od 10 do 15 centi, dok se na domaćem tržištu prodaje po cijenama od 50 do 80 dinara na veliko, a u maloprodaji cena može biti i preko 100 dinara. Ova razlika u cijenama ukazuje na ozbiljne probleme u lancu snabdevanja i distribucije.
Jedan od vlasnika transportne firme koja se bavi prevozom krompira iz Belorusije ističe da trenutno nemaju dovoljno kamiona za prevoz potraživanog krompira. Svaki kamion koji odlazi ka Belorusiji vraća se natovaren krompirom, a nijedan do sada nije došao prazan. Ova situacija dodatno naglašava potražnju za krompirom iz inostranstva i ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočavaju domaći proizvođači.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se srpski poljoprivrednici prilagoditi trenutnoj situaciji. Mnogi od njih su zabrinuti zbog nedostatka podrške i resursa koji su im potrebni za povećanje proizvodnje. Takođe, postoji i zabrinutost da bi zavisnost od uvoza mogla dugoročno ugroziti domaću poljoprivredu i prehrambenu sigurnost.
Vlada i nadležni organi moraju preduzeti hitne korake kako bi osigurali bolju proizvodnju i dostupnost semena, kao i implementaciju strategija koje će pomoći poljoprivrednicima da se prilagode promenama na tržištu. U suprotnom, Srbija bi mogla postati sve više zavisna od uvoza, što može imati ozbiljne posledice po ekonomiju i poljoprivredni sektor.
U svetlu svih ovih izazova, važno je i dalje pratiti kretanja na tržištu krompira, kao i reakcije nadležnih institucija. Samo sistemskim pristupom i adekvatnim investicijama može se osigurati održiv razvoj domaće poljoprivrede i smanjenje zavisnosti od stranih tržišta. U ovom trenutku, situacija sa krompirom je samo jedan od mnogih znakova koji ukazuju na potrebu za reformama i podrškom domaćim proizvođačima.
