Vernici su se okupili u Hramu Svetog Save kako bi proslavili Vaskrs, najvažniji hrišćanski praznik. Proslava je započela ponoćnom liturgijom koju je predvodio vikarni episkop toplički Petar. U ponoć, episkop je upalio prvu sveću Blagodatnim ognjem, koji je stigao iz Jerusalima sa Groba Gospodnjeg. Ovaj svetinjski plamen omogućio je vernicima da zapale svoje sveće i tako simbolično obeleže Vaskrs.
Liturgija je započela pojanjem vaskršnjeg tropara „Hristos vaskrse!“, a zatim je usledio ophod oko hrama. Vernici su nosili upaljene sveće, simbolizujući svetlost Hristovog vaskrsenja. Među prisutnima bio je i ministar policije Ivica Dačić, što ukazuje na značaj ovog događaja u društvenom i kulturnom životu Srbije.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, nakon ukidanja zabrane izraelskih vlasti za posetu svetim mestima u Jerusalimu, blagoslovio je da se i ove godine organizuje dolazak Blagodatnog ognja u Beograd. Ovaj plamen se svake godine pojavljuje na Veliku subotu, dan između raspeća na Veliki petak i vaskrsenja Hristovog u nedelju. U Jerusalimu, tokom ovog svetog trenutka, Blagodatni oganj silazi sa neba i obasjava Kuvukliju, mesto gde se nalazi Hristov grob.
Na Veliku subotu, u Hramu Svetog Save, sve kandila su pogasena, a vrata Kuvuklije ostaju zapečaćena. Oko dva časa posle podne, litija koju predvodi jerusalimski patrijarh pristiže ka Kuvukliji. Patrijarh, obučен samo u stiharu i sa trideset tri sveće u rukama, ulazi ka grobu, dok okupljeni ljudi strpljivo čekaju čudo. U tom trenutku, svetlost obasjava Kuvukliju, a patrijarh izlazi sa upaljenim svećama. Vernici tada pale svoje sveće od ovog svetog plamena.
Jedna od karakteristika Blagodatnog ognja jeste da tokom prvih minuta ne pali i ne peče, što se smatra čudom. Kasnije, plamen postaje uobičajen i materijalan. Ovaj fenomen je duboko ukorenjen u tradiciji i verovanjima pravoslavnih hrišćana, koji ga smatraju simbolom Hristovog vaskrsenja i nade u večni život.
Vaskrs je vreme kada se okupljaju porodice, dele pokloni i pripremaju tradicionalne jela. U Srbiji, običaji uključuju farbanje jaja, a crvena boja simbolizuje krv Hristovu i vaskrsenje. Vernici se često okupljaju sa svojim najmilijima kako bi zajedno proslavili ovaj poseban dan.
Osim liturgije i okupljanja u hramovima, Vaskrs se obeležava i raznim kulturnim programima i manifestacijama širom Srbije. Gradovi često organizuju koncerte, izložbe i druge događaje koji slave ovaj značajan praznik. Ove aktivnosti ne samo da jačaju zajedništvo među ljudima, već i doprinose očuvanju tradicije i običaja.
Vaskrs predstavlja trenutak kada se vernici podsećaju na temeljne vrednosti hrišćanstva – ljubav, praštanje i nadu. U svetlu vaskrsenja, mnogi ljudi preispituju svoje živote, odnose i ciljeve, te se trude da postanu bolji i da šire ljubav i razumevanje oko sebe.
U zaključku, Vaskrs je više od religioznog praznika; to je vreme zajedništva, tradicije i obnove vere. Blagodatni oganj iz Jerusalima simbolizuje svetlost i nadu, dok okupljanje vernika u Hramu Svetog Save potvrđuje snagu zajednice i duboku povezanost sa verom. Ovaj praznik nas podseća na važnost duhovnog života i zajedništva u svakodnevnom postojanju.
