Malinarstvo u Srbiji predstavlja značajnu ekonomsku aktivnost, sa udelom od oko 20% u svetskoj proizvodnji malina. Velika većina, čak 85-90% srpske proizvodnje, namenjena je izvozu, dok je lokalna potražnja mali deo tržišta. Izvoz zamrznutih malina pretežno ide u zemlje Evropske unije kao što su Nemačka, Francuska, Belgija i Austrija, ali se poslednjih godina suočava sa sve većim pritiscima zbog konkurencije iz Poljske i Ukrajine.
U poslednjim decenijama, Srbija je zabeležila nove investicije u malinarstvu, usmerene ka povećanju izvoza svežih malina, koje donose značajno veće cene. Takođe, investicije su usmerene ka proizvodnji prerađevina od maline, što takođe omogućava veće zarade. U cilju produženja perioda sazrevanja malina, investira se u podizanje malinjaka u zaštićenim i poluzaštićenim prostorima, čime se omogućava izvoz malina u svežem stanju i van sezone.
Osavremenjavanje tehnologije proizvodnje, uključujući kvalitetan sadni materijal i nove sorte, je takođe ključno za unapređenje malinarstva. Razvoj sortimenta jednorodnih malina je u fokusu, a gaje se sorte sa krupnim plodovima koji zadržavaju svoj kvalitet tokom transporta. Sorte poput „Tulameen“ i „Glen Ample“ su među prvima koje su se počele gajiti u Srbiji i predstavljaju temelje brendiranja sveže maline na svetskom tržištu.
Savremena proizvodnja maline se oslanja na inovacije u pakovanju i brendiranju, a tehnologije kao što je MAP (modifikovana atmosfera pakovanja) igraju ključnu ulogu u očuvanju kvaliteta proizvoda. Holandija prednjači u selekcionom radu, nudeći nove sorte koje omogućavaju proizvodnju malina tokom cele godine, kombinujući otvorene i zatvorene prostore.
Dvorodne sorte maline, koje omogućavaju višemesečnu berbu, postaju sve popularnije. Ove sorte imaju niz prednosti, uključujući manju potrebu za visokim temperaturama za diferencijaciju rodnih pupoljaka i jeftiniju rezidbu. U Srbiji se primenjuju različite tehnologije gajenja, koje omogućavaju produženje sezone berbe do pet puta u dvogodišnjem ciklusu.
Globalne klimatske promene predstavljaju izazov za malinarstvo, ali je proizvodnja malina van sezone našla načine da se prilagodi. Tehnologije zaštite malina od nepovoljnih vremenskih uslova, poput korišćenja polietilenskih nadstrešnica i fotoselektivnih mreža, postale su uobičajene. Ove mreže ne samo da štite biljke, već i modifikuju svetlost koju primaju, što utiče na kvalitet plodova.
Pored toga, fotoselektivne mreže imaju pozitivan uticaj na kontrolu štetočina i bolesti, smanjujući infekcije glivičnim oboljenjima. Postignuti su i pozitivni efekti na zametanje plodova, vreme berbe i kvalitet plodova, što dodatno poboljšava konkurentnost srpskog malinarstva na svetskom tržištu.
U zaključku, malinarstvo u Srbiji se suočava s brojnim izazovima, ali i velikim mogućnostima za unapređenje proizvodnje i povećanje izvoza. Investicije u nove tehnologije, sortimente i zaštitu od nepovoljnih klimatskih uticaja predstavljaju ključ za budućnost srpskog malinarstva. U svetlu sve veće potražnje za kvalitetnim proizvodima, Srbija ima potencijal da učvrsti svoj položaj na svetskom tržištu malina.
