Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu u četvrtak odobrili Bugarskoj uvođenje evra od 1. januara 2026. godine. Ova odluka se temelji na predlogu Evropske komisije koji omogućava Bugarskoj da postane 21. članica evrozone, zamenjujući lev evrom. Bugarska je članica EU od 2007. godine i postala bi prva zemlja koja uvodi evro nakon Hrvatske, koja je to učinila 2023. godine.
Pre nego što Bugarska počne da koristi evro, Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) moraju se konsultovati i sprovesti potrebne zakonske promene. Ove procedure se smatraju formalnostima. Iako je Bugarska jedna od siromašnijih zemalja EU i često se nalazi na dnu liste 27 članica prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, beleži veće stope rasta nego druge članice.
U skladu sa kriterijumima za uvođenje evra, Bugarska je pokazala relativno niske i stabilne stope inflacije, kao i zdravu javnu finansijsku situaciju i stabilne devizne kurseve. Evropska komisija je nedavno procenila da će inflacija u Bugarskoj iznositi 3,6% u tekućoj godini i 1,8% u 2026. godini, što je doprinelo pozitivnoj oceni za Sofiju.
Međutim, uvođenje evra u Bugarskoj nije prošlo bez otpora. U februaru su nacionalistički demonstranti organizovali proteste ispred zgrade predstavništva EU u Sofiji, gde su palili vatru i bacali Molotovljeve koktele, izražavajući svoje nezadovoljstvo. Protivnici evra, uključujući pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka, strahuju da će uvođenje evra dovesti do rasta cena.
Oni su prikupili 604.000 potpisa za referendum o uvođenju zajedničke valute, ali je bugarski parlament dva puta odbacio ovu inicijativu, jednom 2023. i ponovo u maju 2025. godine. Prema anketi koju je sredinom maja sproveo bugarski institut Mjara, više od polovine odraslih (54,9%) se protivi uvođenju evra 2026. godine, dok je stabilna trećina (34,4%) za ulazak u evrozonu.
Uprkos protivljenju, ova odluka EU može značajno uticati na ekonomsku stabilnost i razvoj Bugarske. Uvođenje evra bi moglo olakšati trgovinske odnose sa drugim članicama evrozone, privući strane investicije i pružiti veću ekonomsku sigurnost. Takođe, korišćenje zajedničke valute može smanjiti troškove transakcija za građane i preduzeća, jer bi se eliminisali troškovi konverzije valuta.
Pored toga, evro može doneti i određene prednosti u smislu stabilnosti cena, što je posebno važno za ekonomiju koja se suočava sa inflacijom i ekonomskim izazovima. Međutim, kritičari upozoravaju da bi uvođenje evra moglo dodatno pogoršati situaciju za najsiromašnije slojeve društva, koji se već bore s rastućim troškovima života.
U ovom kontekstu, važno je da vlada Bugarske pažljivo razmotri sve aspekte uvođenja evra, uključujući ekonomske, socijalne i političke posledice. Transparentna komunikacija sa građanima i uključivanje u proces donošenja odluka može pomoći u smanjenju otpora i poboljšanju percepcije o ovom važnom koraku.
U zaključku, iako je odobrenje za uvođenje evra od strane EU korak napred za Bugarsku, izazovi i otpor koje ova odluka izaziva ne smeju biti zanemareni. S obzirom na složenost situacije, budućnost evra u Bugarskoj zavisiće od sposobnosti vlade da upravlja procesom uvođenja sa pažnjom i odgovornošću, uzimajući u obzir zabrinutosti svojih građana.
