Srbija je u novembru 2025. godine ponovo zabeležila veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU), ali ne tako značajno kao tokom prethodnih meseci. Prema najnovijem izveštaju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,1 odsto, dok je u EU iznosila 2,4 odsto, a u evrozoni 2,1 odsto. U okviru 27 zemalja članica EU, 11 zemalja je imalo veću inflaciju od Srbije.
Najveće stope inflacije u EU zabeležene su u Rumuniji (8,6%), Estoniji (4,7%), Hrvatskoj (4,3%) i Austriji (4,0%). U Srbiji i evrozoni, inflacija je ostala na istom nivou kao u oktobru, dok je na nivou cele EU zabeleženo smanjenje od 0,1 procentni poen.
Kada se posmatraju pojedinačne zemlje, inflacija je porasla u 10 članica EU, uključujući Grčku, Luksemburg, Irska, Nemačka, Hrvatska, Estonija, Rumunija, Belgija, Portugalija i Finska. S druge strane, inflacija je smanjena u 12 zemalja, među kojima su Švedska, Slovenija, Mađarska, Letonija, Češka, Holandija, Poljska, Italija, Danska, Litvanija, Kipar i Bugarska.
U analizi se takođe naglašava značaj usklađivanja sa regulativom Evropske unije, posebno u kontekstu primene Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM). Ovaj mehanizam postao je preduslov za pristup EU tržištu, što znači da je neophodno razviti visok stepen usklađenosti sa pravilima EU i omogućiti provere za obračun emisija tokom celog proizvodnog procesa. Autor Sanja Filipović ističe da se CBAM od 1. januara primenjuje u punom kapacitetu, što podrazumeva da uvoznici u EU za robu iz sektora obuhvaćenih CBAM-om moraju kupovati sertifikate koji se odnose na emisije ugljenika.
Iako je CBAM osmišljen da spreči curenje ugljenika, njegova primena može povećati troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji koriste materijale podložne oporezivanju. Ovo predstavlja izazov, ali i priliku za kompanije u Srbiji da implementiraju rešenja koja su u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine.
Gledajući ekonomske pokazatelje, realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih 11 meseci 2025. godine uvećan je za oko 2,0 odsto. Međutim, u analizi se ističe da kriza sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) negativno utiče na rezultate prerađivačkog sektora, a godišnje projekcije su revidirane zbog pogoršanja u četvrtom tromesečju. Očekuje se da će rast ukupne industrije usporiti na oko 1,0 procenat, dok se prerađivački sektor procenjuje na 1,2 procenta.
Automobilski sektor se izdvaja kao jedini generator rasta u prerađivačkoj industriji, dok je vrednost robne razmene u novembru 2025. godine uvećana za 2,6 procenata u odnosu na novembar 2024. godine. Izvoz raste, iako sporije od uvoza, što može ukazivati na potrebne promene u strukturi trgovinske bilance.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima u oblasti inflacije, usklađivanja sa evropskim regulativama i ekonomskih performansi. Usmeravanje ka održivim praksama i inovacijama u proizvodnji može pomoći u stvaranju otpornijeg ekonomskog okruženja i poboljšanju konkurentnosti na međunarodnom tržištu. U svetlu ovih izazova, važno je nastaviti sa reformama i prilagođavanjem kako bi se obezbedio stabilan ekonomski rast i razvoj.
