Ubijen je ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana i jedan od najuticajnijih figura u zemlji, o čemu je potvrdio američki predsednik Donald Tramp. Hamnei, koji je bio ključni protivnik Zapada, posebno Izraela, ubijen je nakon napada koji su izveli Izrael i Sjedinjene Američke Države. Prema izveštajima, Hamnei je pokušao da pobegne iz Teherana, ali su ga pronašli mrtvog.
Ali Hamnei je rođen 17. jula 1939. godine u Mešhedu, u religioznoj porodici. Njegov otac bio je sveštenik, a Hamnei je studirao teologiju i pravo. Njegovo političko delovanje počelo je tokom šezdesetih godina prošlog veka kada je postao aktivan protiv šaha Irana, Mohameda Reze Pahlavija. Tokom ovog perioda, više puta je hapšen i progonjen, ali je postao blizak saradnik ajatolaha Homeinija, koji je predvodio Islamsku revoluciju 1979. godine.
Nakon revolucije, Hamnei je igrao ključnu ulogu u oblikovanju nove Islamske Republike Iran. Učestvovao je u osnivanju Revolucionarne garde i imao je značajnu ulogu u bezbednosnom sektoru. Godine 1981. postao je predsednik Irana, a nakon smrti Homeinija 1989. izabran je za vrhovnog vođu, iako nije bio najviši sveštenik. Njegov izbor je bio moguć zahvaljujući izmeni ustava koja je omogućila da i sveštenici nižeg ranga mogu obavljati tu funkciju.
Hamnei je bio poznat po svojim konzervativnim stavovima i protivljenju zapadnom uticaju. Njegove ideologije su oblikovane antizapadnim i antiizraelskim stavovima, a smatrao je SAD i Izrael egzistencijalnim pretnjama za Iran. Podržavao je šiitske i antizapadne milicije kao što su Hezbolah i Hamas, a promovisao je ideju „ekonomije otpora“ koja bi smanjila zavisnost Irana od stranih investicija.
Osim toga, Hamnei je imao značajnu ulogu u iranskom nuklearnom programu, tvrdeći da Iran ima pravo na mirnodopsku nuklearnu energiju, dok je smatrao da je nuklearno oružje neislamsko. Njegovo vođstvo obeleženo je strogim zakonima o oblačenju i cenzurom medija, kao i promovisanje islamskih vrednosti.
Hamnei je imao veliku porodicu i šestoro dece, među kojima je njegov sin Modžtaba smatrao za potencijalnog naslednika. U poslednje vreme, diskusije o nasledniku su se intenzivirale zbog njegovih godina i pogoršanog zdravlja. Potencijalni kandidati uključuju Modžtabu Hamneija, Sadeka Laridžanija, Ahmada Hatamija i Alirezu Arafija.
Tokom svoje vladavine, Hamnei je održavao buran odnos sa Reza Pahlavijem, sinom prethodnog šaha, koji je postao glasni kritičar Islamske Republike Iran. Pahlavi je pozivao na nenasilnu promenu režima u Iranu, dok je Hamnei njega smatrao simbolom kontrarevolucije koju podržava Zapad.
Hamnei je igrao ključnu ulogu u oblikovanju iranske spoljne politike i unutrašnjih odnosa. Njegova smrt može imati značajne posledice po stabilnost u regionu i dalju sudbinu Iranske Islamske Republike. U svetlu Hajrih događaja, postavlja se pitanje kako će se odvijati politička dinamika u Iranu i ko će preuzeti vođstvo nakon Hamneija, koji je bio na čelu zemlje više od tri decenije.
