Radiša Đurđević iz Osladića kod Osečine suočava se sa izazovima zaštite svog voćnjaka od prolećnih mrazeva, koji su predstojeći rizik za njegov izuzetan šljivik. U prethodnim godinama, Đurđević je uspevao da delimično zaštiti svoje zasade koristeći metodu zadimljavanja, ali ove godine to nije izvodljivo zbog nedostatka radne snage. Kako objašnjava, zadimljavanje zahteva veliku organizaciju i ljudstvo, dok su druge metode, poput orošavanja, takođe neizvodljive zbog nedostatka vode.
Stručnjaci upozoravaju da je ranija vegetacija voća ove godine dodatno povećala rizik od mraza. Preporučuju različite metode zaštite, pri čemu se kao najefikasnija ističe antifrost zaštita. Jovan Milinković iz PSSS Valjevo savetuju voćarima da okreče svoja stabla, što može usporiti zagrevanje i pokretanje sokova. Tradicionalne metode, poput zadimljavanja, pokazale su se kao nedovoljno efikasne, a najbolji način zaštite od mraza su antifrost sistemi, koji su, nažalost, retko prisutni u Srbiji.
Jedan od retkih antifrost sistema u ovom delu Srbije koristi se u oglednom voćnjaku Poljoprivredne škole u Valjevu. Nikola Spasojević, profesor voćarstva i vinogradarstva, objašnjava da koriste savremeniji pulsni sistem sa mikropulsatorima koji orošava voćnjak u vreme kada postoji rizik od niskih temperatura. Ova metoda stvara tanak sloj leda na cvetovima, dok ispod leda temperatura ostaje na nuli, što pomaže u očuvanju cvetova od oštećenja.
Iako su štete od mraza velike, mnogi poljoprivrednici ne razmišljaju o uvođenju antifrost sistema, pa će na rod u voćnjacima i ove sezone najviše uticati vremenske prilike i temperaturne oscilacije tokom cvetanja. U ovom kontekstu, neophodno je da proizvođači razmotre različite metode zaštite kako bi smanjili rizik od gubitka roda.
Kako se proleće približava, voćari se suočavaju sa neizvesnošću. Mrazevi mogu ozbiljno da ugroze njihove zasade, pa je važno da se unaprede postojeće metode zaštite. Uvođenje modernih tehnologija, kao što su antifrost sistemi, može značajno poboljšati otpornost voćnjaka na klimatske promene i rizike povezane sa mrazevima. U tom smislu, edukacija i podrška stručnjaka su ključni za adaptaciju voćara na nove izazove.
Zbog svega navedenog, voćari se nadaju da će im vremenske prilike biti naklonjene i da će uspeti da zaštite svoje zasade od prolećnih mrazeva. U međuvremenu, važno je da se nastavi sa istraživanjem i implementacijom efikasnih metoda zaštite, kako bi se osigurala sigurnost i stabilnost voćarske proizvodnje u Srbiji.
