U velikoj studiji koju su sproveli 22 međunarodna javna emitera, otkriveno je da četbotovi sa veštačkom inteligencijom, poput ChatGPT-a i Copilot-a, rutinski iskrivljuju vesti i imaju poteškoća u razlikovanju činjenica od mišljenja. Ova saznanja postavljaju ozbiljna pitanja o bezbednosti i pouzdanosti upotrebe AI alata u novinarstvu i širenju informacija.
Istraživanje je pokazalo da AI sistemi često ne prepoznaju nijanse u jeziku i kontekstu, što dovodi do dezinformacija. Na primer, kada su četbotovi upitani o kompleksnim temama kao što su politika, zdravstvo ili klimatske promene, njihovi odgovori su ponekad bili zasnovani na netačnim podacima ili su uključivali lične stavove, umesto objektivnih činjenica. Ova vrsta iskrivljavanja može imati značajne posledice, posebno u situacijama kada se radi o važnim informacijama koje utiču na javno mnjenje ili donošenje odluka.
Pored toga, istraživanje je ukazalo na to da AI alati često koriste prepoznate obrasce iz prethodnih podataka, što može rezultirati pristrasnostima. Na primer, ako su trenirani na podacima koji sadrže pristrasne informacije, njihovi odgovori će verovatno odražavati te iste pristrasnosti. Ovo je posebno zabrinjavajuće u svetlu trenutnog okvira dezinformacija, gde je važno da informacije budu tačne i nepristrasne.
Jedan od autora studije istakao je da je važno razumeti ograničenja ovih tehnologija i ne oslanjati se isključivo na njih za prikupljanje ili interpretaciju informacija. „Veštačka inteligencija može biti korisna alatka, ali nije zamena za ljudsku prosudbu i etičko novinarstvo“, rekao je on. „Novinari i medijske organizacije moraju biti oprezni kada koriste AI alate i uveriti se da informacije koje pružaju budu tačne i proverene.“
U svetu gde se informacije brzo šire putem društvenih mreža i drugih digitalnih platformi, izazov osiguravanja tačnosti vesti postaje sve veći. Medijski stručnjaci ukazuju na potrebu za jačanjem medijske pismenosti među građanima kako bi se smanjila ranjivost na dezinformacije. Takođe, naglašavaju potrebu za regulacijom i etičkim smernicama za korišćenje AI u novinarstvu.
U zaključku, ova studija predstavlja važan korak ka razumevanju uticaja veštačke inteligencije na novinarstvo i širenje informacija. Dok se tehnologija nastavlja razvijati, ključno je da se razviju i strategije za očuvanje istinitosti i pouzdanosti u medijima. Doprinos ljudskog faktora, uključujući novinare i urednike, ostaje neprocenjiv u ovom procesu. Samo kroz kombinaciju ljudske procene i tehnologije može se osigurati da informacije ostanu tačne i relevantne u svetu koji se brzo menja.
