Kesten gljiva, poznata pod latinskim imenom Pholiota adiposa, postaje sve popularnija među ljubiteljima prirode, kulinarstva i inovativnim uzgajivačima u Srbiji. Dragan Novaković, koji je prvi komercijalni uzgajivač ove jedinstvene gljive u zemlji, ističe da je specifična po svom ukusu i izgledu, koji podseća na šitake gljive, ali je blaža. Ova vrsta gljive dobila je ime od američkog česna, zbog svog oblika i boje, i može se naći na raznim vrstama drveća, uključujući hrast, bukvu i vrbu.
Novaković objašnjava da je ukus kesten gljive slatkasto-orašast i da se najbolje priprema u gulašima i rižotima, dok nije pogodna za roštilj. Uzgoj ove gljive zahteva specifične uslove, uključujući hladniju temperaturu između 10 i 20 stepeni, što predstavlja izazov, ali i prednost jer je Novaković razvio veštačke uslove koji mu omogućavaju da je proizvodi tokom cele godine. Iako se kesten gljiva može naći u divljini, preporučuje se oprez prilikom berbe, s obzirom na to da mnoge druge vrste foliota mogu biti otrovne.
Izgled kesten gljive karakteriše šešir prečnika od 3 do 10 cm, žuto-smeđe do kestenjaste boje, sa tamnijim ljuskama. Stabljika je čvrsta i ljuskava, često prelazi u rđavo-smeđu boju. U prirodi, ova gljiva raste najviše u jesen, obično u gustim grupama na odumirućem drvetu.
Nutritivna vrednost kesten gljive je značajna; bogata je proteinima, vlaknima i vitaminima B kompleksa, kao i mineralima poput kalijuma, fosfora i gvožđa. Njena lekovita svojstva uključuju antitumorska i antimikrobna dejstva, a takođe pomaže u jačanju imuniteta i ima potencijal u usporavanju progresije osteoporoze.
U kulinarstvu, kesten gljiva se posebno ceni zbog svoje čvrste i hrskave teksture, koja se i nakon kuvanja zadržava. Preporučuje se da se konzumira termički obrađena, a ukus joj je bogat i zemljan, sa prepoznatljivim orašastim notama. Kesten gljiva se može koristiti u različitim jelima, poput supe, rižota, čorbi i azijskih stir-fry.
Što se tiče uzgoja, kesten gljiva se smatra „srednje teškom“ za uzgoj. Zahteva sterilizovanu piljevinu tvrdog drveta, obogaćenu mekinjama. Faza inkubacije traje oko 50 do 70 dana, a plodonošenje se dešava kada se temperatura spusti na 12-18 stepeni. Gljive obično plodonoše u 2 do 3 talasa, a berba se preporučuje pre nego što se šeširi potpuno otvore.
U Srbiji, zarada od uzgoja kesten gljive može biti solidna, a cena se kreće između 800 i 2.000 dinara po kilogramu u specijalizovanim prodavnicama i restoranima. Restorani i premium marketi često plaćaju više za kvalitetnu lokalnu proizvodnju. Mali proizvođači mogu ostvariti zaradu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra mesečno, u zavisnosti od obima proizvodnje i uslova tržišta.
Kesten gljiva se polako probija na tržište, a njen uzgoj predstavlja priliku za mnoge preduzetnike i ljubitelje prirode da se bave inovativnim i zdravim oblikom poljoprivrede. Kako se interesovanje za ovu jedinstvenu vrstu gljive povećava, tako se i očekuje da će njen značaj u kulinarstvu i zdravlju nastaviti da raste u budućnosti.
