Vlastimir Vlasta Velisavljević, jedan od najvoljenijih i najdugovečnijih glumaca u Srbiji, napunio bi 100 godina 28. jula 2026. godine, da nije preminuo pre pet godina usled epidemije koronavirusa. Njegov život bio je obeležen bogatom umetničkom karijerom i ljudskom dobrotom, što ga je učinilo omiljenim među publikom.
Vlastimir je započeo svoju pozorišnu karijeru 1938. godine u pozorištu koje je osnovala Gita Predić, ćerka Branislava Nušića. Tokom svoje karijere, odigrao je više od 350 uloga u pozorištu, filmu i televiziji. Njegova glumačka veština bila je prepoznata širom bivše Jugoslavije, a posebno se isticao u komedijama. Na primer, u komadu „Buba u uhu“ nastupao je više od 1.600 puta, a u različitim verzijama „Hamleta“ igrali su njegovu ulogu toliko često da je šala bila da je jedino nije igrao Ofelija.
Kao dete, Vlastimir je imao priliku da igra mnoge uloge u pozorištu „Roda“, koje je radilo do okupacije Beograda tokom Drugog svetskog rata. Sećanja na detinjstvo su mu bila ispunjena umetničkim iskustvima i inspiracijama koje su oblikovale njegovu buduću karijeru. Tokom rata, bio je uhvaćen i deportovan u nacistički logor Dortmundu, gde je, zahvaljujući svojoj mladosti i zdravlju, preživeo radeći u fabrici granata. Njegovi sećanja na to vreme su snažna, a posebno se ističe njegov odnos sa nemačkim majstorom koji mu je pomogao.
Vlastimir je bio strastveni sportista, navijač fudbalskog kluba Velež iz Mostara, iako je bio poznat kao zvezdaš. Njegova ljubav prema fudbalu bila je deo njegove ličnosti, koja je obuhvatala sve aspekte života, od umetnosti do sporta.
Tokom svog života, Vlastimir je proživeo tri bombardovanja Beograda, a svako od njih ostavilo je snažan utisak na njega. Njegove priče o tim događajima su potresne i služe kao podsećanje na teške trenutke tokom rata. Na primer, prisetio se situacije kada je tokom drugog bombardovanja video stravične scene u porodilištu, što mu je ostavilo trajne ožiljke.
U svom životu, Vlastimir se suočio s mnogim izazovima, uključujući i političke pritiske. Bio je zatvorenik na Goli otok, što je bio težak period u njegovom životu, ali je uspeo da zadrži smisao za humor i optimizam. Njegova sposobnost da se smeje čak i u teškim trenucima bila je jedna od njegovih najjačih karakteristika.
Vlastimir je bio poznat i po svojoj ljubavi prema pozorištu. Igrao je u različitim pozorišnim produkcijama, uključujući i „Gospođe ministarke“, gde je nastupao u muškoj podeli. Njegova ljubav prema pozorištu nikada nije opadala, a uvek je uživao u radu s mladim glumcima i deljenju svog znanja.
Njegovi prijatelji i kolege često su ga opisivali kao osobu s neverovatnom energijom i strastvenim pristupom životu. Njegov duh i ljubav prema umetnosti ostavili su trajni utisak na sve koji su ga poznavali.
Vlastimir Velisavljević ostaje simbol otpornosti, umetničke strasti i ljudske dobrote. Njegovo nasleđe će trajati i dalje kroz njegove uloge, sećanja i inspiraciju koju je pružio generacijama. U njegovom veku, stao je buran, težak i plemenit život, koji je obeležila neverovatna vitalnost i vera u život. Njegova priča je podsetnik na snagu umetnosti i ljudske duhovitosti čak i u najtežim vremenima.
