Dok neizvesnost u Venecueli raste, privremena predsednica Delsi Rodrigez preuzela je mesto svog saveznika, predsednika Nikolasa Madura, kojeg su Sjedinjene Američke Države zarobile u noćnoj vojnoj operaciji, i ponudila „saradnju“ administraciji Donalda Trampa, što bi moglo da predstavlja tektonsku promenu u odnosima između dosadašnjih protivničkih vlada.
Rodrigez je od 2018. godine obavljala funkciju potpredsednice Madura, nadgledajući veliki deo venecuelanske ekonomije zasnovane na nafti, kao i ozloglašenu obaveštajnu službu. Bila je sledeća u ustavnom poretku nasledstva vlasti i deo je grupe visokih zvaničnika Madurove administracije koja, prema svemu sudeći, i dalje kontroliše zemlju, iako američki predsednik Donald Tramp i drugi zvaničnici poručuju da će vršiti pritisak na vlasti kako bi se uklopile u njihovu viziju budućnosti ove naftom bogate države.
U subotu je Vrhovni sud Venecuele naložio da Rodrigez preuzme ulogu privremene predsednice, uz podršku venecuelanske vojske. Delsi Rodrigez, 56-godišnja pravnica i političarka, ima dugu karijeru predstavljanja revolucije koju je započeo pokojni Ugo Čavez na međunarodnoj sceni. Još uvek nije bilo jasno da li će zauzeti pomirljiviji stav prema Trampovoj administraciji ili nastaviti konfrontacionu politiku svog prethodnika.
Njeno iznenadno preuzimanje funkcije privremene liderke zemlje dogodilo se u subotu ujutru, kada je Tramp saopštio da je državni sekretar Marko Rubio bio u kontaktu sa Rodrigez i da je ona bila „ljubazna“ i spremna na saradnju sa američkom vladom. Rubio je ocenio da je Rodrigez osoba sa kojom administracija može da sarađuje, za razliku od Madura.
Tramp je u nedelju upozorio da će Rodrigez, ukoliko se ne povinuje, „platiti veoma visoku cenu, verovatno veću nego Maduro“. Dodao je da očekuje da ona omogući „potpun pristup“, od naftnih postrojenja do osnovne infrastrukture poput puteva, kako bi mogli da budu obnovljeni. Rodrigez je obavljala niz nižih funkcija u vladi Uga Čaveza, ali je stekla značajnu ulogu radeći pod Madurom, do te mere da je bila viđena kao njegov naslednik. Bila je na mestima ministra ekonomije, ministra spoljnih poslova, ministra nafte i drugih funkcija, pomažući u stabilizaciji venecuelanske ekonomije koja je godinama bila pogođena endemskom krizom, inflacijom i haosom.
U svetlu ovih dešavanja, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju u Venecueli. Mnogi analitičari ističu da bi saradnja Rodrigez sa američkom administracijom mogla otvoriti nove mogućnosti za Venecuelu, ali i doneti rizike po samu Rodrigez. Ako se odluči na put pomirenja sa Trampovom administracijom, mogla bi se suočiti s otporom unutar vlastitih redova, posebno od strane onih koji su lojalni Maduru i njegovim idejama.
S druge strane, ukoliko Rodrigez odluči da ostane pri konfrontacionoj politici, mogla bi se suočiti s dodatnim pritiscima kako iz unutrašnjosti, tako i iz spoljašnosti. Mnogi u Venecueli su umorni od dugotrajne političke krize i ekonomskih teškoća, te bi svaka odluka koja vodi ka stabilnosti mogla biti dobrodošla.
Trampova administracija je do sada bila veoma kritična prema Madurovoj vladi, a hapšenje Madura može se shvatiti kao prekretnica u američkoj politici prema Venecueli. Sa Rodrigez na čelu, postoji mogućnost da se situacija promeni, ali ostaje pitanje da li će ona imati dovoljno moći da sprovede značajne promene ili će biti samo figura na dužnosti.
U svakom slučaju, Venecuela se suočava s teškim vremenima, a lideri će morati da donesu teške odluke u narednim danima. Pitanje kako će se ova situacija razvijati ostaje otvoreno, ali je jasno da će Delsi Rodrigez imati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ove naftom bogate zemlje.
