Pravoslavni i katolički vernici širom sveta 25. decembra 2025. godine obeležavaju najznačajniji praznik u hrišćanskoj tradiciji – Božić, koji se slavi u različitim terminima zbog razlika u kalendarima. Pravoslavni vernici, koji koriste julijanski kalendar, obeležavaju 12. decembar kao Božić, dok katolička crkva, koja koristi gregorijanski kalendar, slavi Božić 25. decembra.
U pravoslavnom kalendaru, 25. decembar 2025. godine pada na 29. četvrtak po Duhovima, a tog dana se proslavljaju sveti mučenici, uključujući Prepodobnog Spiridona Čudotvorca, episkopa Trimitunskog, i svetog sveštenomučenika Aleksandra, episkopa Jerusalimskog. Prema Tipiku Srpske pravoslavne crkve, taj dan je posni, što znači da su vernicima dozvoljena jela na bazi ulja.
S druge strane, katolička crkva na ovaj dan obeležava Rođenje Isusa Hrista, što je centralni događaj božićnih praznika, sa svečanim misama i molitvama. Ovaj dan se u mnogim kulturama slavi kao državni praznik, uz različite običaje i tradicije.
U jevrejskom kalendaru, 25. decembar 2025. godine odgovara 5. tevetu 5786. godine. Ovaj datum nije povezan sa velikim jevrejskim praznicima, te je dan proveden u redovnim molitvama i čitanju Tore. Jevrejski vernici se u ovom periodu fokusiraju na svakodnevne verske obaveze, bez specijalnih obeležavanja.
U islamskom hidžretskom kalendaru, 25. decembar 2025. godine pada u mesec rajab 1447 AH. Iako u ovom mesecu tradicionalno nema univerzalno priznatih praznika, muslimani se posvećuju svakodnevnim molitvama i verskim obavezama.
Praznik Božića nosi različite značaje i tradicije u svakoj religijskoj zajednici. U pravoslavlju, pored duhovnog značenja, važna je i tradicija okupljanja porodice, deljenje obroka i proslava u zajednici. U katoličkoj tradiciji, Božić je vreme darivanja i ljubavi, a mnoge porodice ukrašavaju domove i pripremaju posebne obroke koji obeležavaju ovaj dan.
U jevrejskom kalendaru, iako 25. decembar nije značajan praznik, Hanuka, koja se obeležava u decembru, nosi važnu simboliku svetlosti i otpora. Ovaj praznik slavi se sa svećama i posebnom hranom, a takođe podseća na važnost zajedništva i porodice.
Dok muslimani u ovom periodu ne proslavljaju posebne datume, važnost svakodnevnog praktikovanja vere i duhovnog usavršavanja ostaje u fokusu. Redovne molitve i učestvovanje u zajedničkim aktivnostima u okviru muslimanske zajednice osnažuju duh zajedništva i vere.
U ovoj godini, svi ovi praznici i dani posvećeni religioznim obredima ukazuju na bogatstvo i raznolikost religijske tradicije u svetu. Svaka religijska zajednica doprinosi jedinstvenoj kulturi i tradiciji, istovremeno poštujući i obeležavajući svoje korene i verovanja.
U zaključku, 25. decembar 2025. godine predstavlja dan susreta različitih religijskih tradicija, gde se ističu vrednosti zajedništva, ljubavi i poštovanja. Bilo da se radi o Božiću, svakodnevnim molitvama u judaizmu ili islamu, svaka vera ima svoje načine izražavanja i obeležavanja važnih trenutaka u životu njihovih vernika. Ova raznolikost obogaćuje kulturološku sliku sveta i podseća nas na važnost razumevanja i prihvatanja različitosti u društvu.
