Radoman Kanjevac, pesnik, prozaik i novinar, nedavno je objavio svoju novu knjigu sa intrigantnim naslovom „Prodavnica magle“. Ovaj naslov nije samo igra reči; on odražava ironiju i duhovitost koje Kanjevac želi da unese u svoje pisanje. U razgovoru, ističe da se „prodavnica magle“ može shvatiti kao metafora za stvarnost u kojoj se mnogo toga čini neuhvatljivim, baš kao i poezija. Kanjevac napominje da je odrastao u trgovini, što dodatno objašnjava njegov izbor naslova.
Pisanje, prema njegovim rečima, predstavlja setvu, dok čitanje predstavlja žetvu. On smatra da je u današnjem svetu teže naći dobrog čitaoca nego dobrog pisca. Kanjevac se ponosi svojim čitalačkim iskustvom, ističući da ono što čitamo mnogo govori o nama samima. Čitaoci su postali retki, dok se broj pisaca povećava, što dovodi do situacije u kojoj su kvalitetni čitaoci dragoceni.
Kanjevac takođe ističe važnost putovanja i kako ona obogaćuju našu percepciju sveta. Oseća da su neki gradovi, posebno oni koje često posećujemo, prelepi samo dok ih čekamo, a svako novo putovanje donosi nova otkrića. Njegovo iskustvo sa Kretom, gde je aerodrom nazvan po piscu Nikosu Kazancakisu, pokazuje koliko su umetnost i život isprepleteni.
U razgovoru, Kanjevac se osvrće i na svoju omiljenu pesnika, Crnjanskog, ali izražava kritiku prema njegovoj knjizi „Embahade“. Smatra da u njoj nedostaje samokritika. U tom kontekstu, Kanjevac razmatra kako identitet često odražava ono što nam nedostaje u životu, a ne ono što posedujemo. Ljubav igra ključnu ulogu u oblikovanju našeg identiteta, i nedostatak ljubavi može stvoriti unutrašnje tenzije.
Kanjevac se takođe osvrće na stanje u kulturi, naglašavajući da je postojeća „kulturološka elita“ često samo prosek. On smatra da prava elita ne pripada klanovima i interesnim grupama, već da se nalazi iznad osrednjosti. Osvrće se na fenomen današnjeg društva u kojem su slavne ličnosti često oni koji nemaju značajna dela, nego su poznati po izloženosti na društvenim mrežama.
On se kritički osvrće na to kako se danas stid smatra nečim što je samo prilika za postizanje slave. U tom smislu, Kanjevac smatra da su neki od najvažnijih ljudskih osobina postali nevidljivi, a da se ističu samo oni koji su sposobni da se ponašaju nesportski ili neetički.
Na kraju, Kanjevac se osvrće na političku situaciju, tvrdeći da je socijalizam možda još uvek relevantan. Veruje da će doći do promene i da će se društvo ponovo usmeriti ka većoj solidarnosti i pravdi. On naglašava da su velike krize često okidači za promene u društvenim vrednostima i da je potrebno da se ljudi ponovo povežu kako bi se stvorila atmosfera nade i solidarnosti.
U ovim razmišljanjima, Kanjevac pokazuje duboku analizu savremenih društvenih fenomena, povezujući ih sa ličnim iskustvima i literarnim nasleđem. Njegova „Prodavnica magle“ nije samo zbirka priča, već i poziv na razmišljanje o identitetu, ljubavi i značaju umetnosti u našim životima.
