Bratićevoj je, nakon saslušanja u Višem sudu u Podgorici, određen pritvor zbog navodne opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke. Tereti se za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, u vezi sa smenama direktora vaspitno-obrazovnih ustanova pre četiri godine. Ona je te optužbe odlučno negirala – i u tužilaštvu i pred sudom.
Prema saopštenju suda, pritvor je određen zbog „opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke“. Međutim, postavlja se ključno pitanje – kako je moguće da univerzitetska profesorica, koja godinama živi i radi u Crnoj Gori, odjednom predstavlja rizik od bekstva? Njen branilac, advokat Mitar Šušić, izričito je naglasio da za takvu tvrdnju ne postoji nijedan konkretan osnov.
On je rekao: „Reč je o univerzitetskoj profesorici koja živi u Crnoj Gori. Nema opasnosti ni od eventualnog uticaja na svedoke. Da je želela da utiče na svedoke, to je mogla da uradi do sada, jer su vođeni postupci povodom spornih imenovanja.“ Šušić je najavio žalbu krivičnom veću u zakonskom roku.
Posebno je indikativno da se pritvor određuje u predmetu koji se odnosi na odluke stare četiri godine, i to nakon što su ti procesi već bili predmet pravnih procedura. Umesto da se omogući odbrana sa slobode, što je uobičajena praksa u sličnim slučajevima, sudija Mugoša pribegava najtežoj meri – lišavanju slobode.
Ovakva odluka neminovno otvara sumnju da se pravosudni mehanizmi koriste kao sredstvo političkog pritiska i obračuna. Umesto da se sud vodi isključivo pravom i činjenicama, stiče se utisak da se u pozadini povlače potezi koji nemaju veze sa pravdom, već sa centrima moći koji godinama pokušavaju da zadrže kontrolu nad institucijama.
Da javnost prepoznaje ozbiljnost situacije pokazuje i činjenica da se ispred zgrade Višeg suda u Podgorici okupilo više desetina građana i predstavnika Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija i Ujedinjena Crna Gora, u znak podrške nekadašnjoj ministarki. Ova podrška dodatno naglašava koliko je slučaj uzburkao javnost i koliko se o njemu raspravlja u društvu.
Podsetimo, Bratić je uhapšena po nalogu tužioca Jovana Vukotića, zbog sumnje da je smenom direktora obrazovnih ustanova zloupotrebila službeni položaj. Međutim, odluke o imenovanjima i razrešenjima direktora uvek su bile deo izvršnih ovlašćenja ministra, što čitav slučaj dodatno stavlja pod znak pitanja. Kako se onda može optužiti nekoga za zloupotrebu ovlašćenja koja su im bila data zakonom?
Odbrana će uložiti žalbu, ali šteta po poverenje u pravosuđe već je načinjena. Ako se pritvor određuje bez jasnih i uverljivih razloga, onda se šalje opasna poruka – da sloboda više nije pitanje zakona, već procene onih koji trenutno drže poluge moći. Ovakva situacija dodatno produbljuje krizu poverenja građana u pravosudni sistem.
Slučaj Vesne Bratić tako prerasta okvire jednog predmeta i postaje test za celokupni pravosudni sistem Crne Gore: da li je on u službi zakona ili u službi nevidljivih interesa koji iz sene diktiraju odluke? Ova situacija zahteva hitnu reakciju i jasnu odrednicu pravosudnih institucija, kako bi se povratilo poverenje građana i osiguralo da se pravda ne koristi kao alat političkih obračuna.
U ovom trenutku, važno je ne samo da se prati razvoj situacije, već i da se aktivno postavljaju pitanja o integritetu pravosudnog sistema i o tome kako se donose odluke koje imaju dalekosežne posledice. Očekivanja su da će se pravosudne institucije ponašati u skladu sa zakonom, a ne pod pritiskom političkih interesa. Samo tako može doći do obnavljanja poverenja građana u pravosudni sistem.
