Za mnoge ljubitelje posmatranja ptica, uočavanje vrste van njenog uobičajenog staništa predstavlja pravi doživljaj. Takvi momenti često dospevaju na naslovne strane medija i izazivaju veliko oduševljenje u javnosti. Međutim, nova pretnja mogla bi da naruši pouzdanost ovakvih otkrića – slike generisane ili izmenjene pomoću veštačke inteligencije, piše Gardijan.
Naučnici pozivaju fotografe i posmatrače ptica da ograniče korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji prilikom obrade fotografija. Strahuju da bi takve izmene mogle da naruše kredibilitet platformi za građansku nauku, poput iNaturalist-a i Macaulay Library-ja, koje istraživači redovno koriste za praćenje rasprostranjenosti biljnih i životinjskih vrsta.
Nagli razvoj generativne veštačke inteligencije doveo je do porasta broja lažnih i digitalno ulepšanih fotografija retkih ptica na forumima posvećenim fotografiji divljih životinja. Korisnici danas mogu za svega nekoliko sekundi da naprave uverljivu lažnu fotografiju ili da od veštačke inteligencije zatraže da ukloni granu ili list koji zaklanjaju pticu. Međutim, takve intervencije mogu nenamerno da izmene i druge delove fotografije.
U komentaru objavljenom u naučnom časopisu Nature, istraživači upozoravaju da su na popularnim bazama podataka za beleženje vrsta već pronađene stotine lažnih fotografija. Dodaju da je stvarni obim problema verovatno mnogo veći, jer mnoge sporne slike mogu ostati neotkrivene i tako ugroziti kvalitet podataka koje prikupljaju građani.
Ekolog Aleksander Lis sa Univerziteta Mančester Metropolitan ističe da je danas na društvenim mrežama poput Fejsbuka ogroman broj fotografija divljih životinja generisan pomoću veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, potpuno izmišljene fotografije su retke i lako je prepoznati da su lažne, ali veći problem predstavljaju slike koje su samo „ulepšane“ pomoću veštačke inteligencije. Algoritmi mogu dodati detalje karakteristične za drugu vrstu ptice, čime nastaje pogrešna identifikacija.
Lis navodi primer navodnog viđenja crvenokrilog kosa u centralnom Brazilu, koji prirodno živi u Severnoj Americi i nikada ranije nije zabeležen u tom delu Brazila. Kasnije se ispostavilo da je na fotografiji zapravo bila ptica vuga, ali je fotograf zamolio veštačku inteligenciju da sliku „učini lepšom“, što je dovelo do pogrešne prijave.
Organizacije koje se oslanjaju na građansku nauku još uvek pokušavaju da utvrde razmere ovog problema. Na platformi iNaturalist, društvenoj mreži na kojoj ljubitelji prirode prijavljuju opažanja biljaka i životinja, samo oko 1.400 od više od 610 miliona fotografija označeno je kao sadržaj koji uključuje veštačku inteligenciju.
Podaci koje prikupljaju građani već su doprineli desetinama naučnih otkrića, od praćenja pomeranja biljnih i životinjskih vrsta usled klimatskih promena do otkrivanja novih obrazaca ponašanja u prirodi. Toni Ivane, direktor za podršku zajednici na platformi iNaturalist, naglašava da je većina spornih slučajeva verovatno nastala iz dobre namere, ali apeluje na korisnike da budu oprezni. Ukazuje na važnost tačnih podataka za donošenje kvalitetnih odluka o zaštiti vrsta.
