Veštaci sudske medicine i forenzičke psihijatrije ponovo su saslušani u Višem sudu u Beogradu u vezi sa suđenjem bivšem policajcu Željku Delibašiću, koji je optužen za teško ubistvo svoje supruge Ankice 2. juna 2024. godine u njihovom stanu u Rakovici. Tokom suđenja, fokus je bio na razjašnjavanju uračunljivosti okrivljenog i trajanju afekta, što je ključno za pravno kvalifikovanje ovog zločina kao teškog ubistva.
Veštak sudske medicine Milenko Bogdanović izneo je detalje o povredama koje je Ankica zadobila. Prema njegovim rečima, povrede su se dogodile u dve faze. U prvoj fazi, Delibašić je koristio bejzbol palicu, nanoseći joj oko 20 povreda po glavi, telu, rukama i nogama. Sve te povrede su klasifikovane kao lake. U drugoj fazi, okrivljeni je napao suprugu nožem, nanevši joj šest sekotina na vratu, bradi i ramenima, kao i šest ubodnih rane po telu. Smrtonosna povreda bila je sekotina na vratu, koja je označena kao teška telesna povreda opasna po život, od koje je Ankica preminula na mestu događaja.
Bogdanović je naveo da je od trenutka prve povrede do gubitka svesti i smrti prošlo najmanje pet minuta. Napomenuo je da nije moguće precizno odrediti vreme trajanja prvog napada palicom, kao ni pauzu pre nego što je Delibašić uzeo nož. Takođe, istakao je da je Ankica mogla da izgubi svest usled udarca palicom, ali da nije bilo povreda na mozgu koje bi to sa sigurnošću dokazale.
Veštak psihijatar Svetislav Mišković rekao je da je Delibašiću tokom napada bila bitno smanjena uračunljivost i da je bio u afektu besa visokog intenziteta. Mišković je potvrdio da je trajanje povređivanja, koje je trajalo najmanje pet minuta, u skladu sa njegovim mišljenjem o trajanju afekta. Ovaj afekat, kako je naveo, može trajati nekoliko minuta i nastavlja se u obliku „repova“ koji utiču na racionalno ponašanje.
Psihijatar je naglasio da broj povreda i korišćenje dva oruđa ne utiču na trajanje afekta. On je izneo stav da je afekat trajao koliko je trajao kontakt između Delibašića i Ankice, i da se završio malo nakon što je Delibašić oprao ruke i majicu u kupatilu. Na pitanje tužioca o tome kako je pranje ruku može biti povezano sa afektivnim stanjem, Mišković je objasnio da su to automatske radnje koje se odvijaju tokom prolongiranog afektivnog stanja.
Tužilac Željko Jovanović i punomoćnik su izrazili zabrinutost zbog oslanjanja Miškovića na iskaz okrivljenog i porodične odnose, smatrajući to nedostatkom. Tužilac je tražio novo psihijatrijsko veštačenje, smatrajući da je prethodno nejasno i nepotpuno. Međutim, sudsko veće je odbilo ovaj zahtev, smatrajući da je Mišković dao potpune i jasne razloge za svoje zaključke.
Mišković je naglasio da njegov nalaz nije zasnovan na pretpostavkama, već na ličnom psihijatrijskom pregledu i analizi dokumentacije. Istakao je da se u prvom nalazu nije izjašnjavao o konačnoj uračunljivosti, jer okrivljeni nije izneo svoju odbranu, a kada je to učinio, dao je konačnu procenu. Prema njegovom mišljenju, ovaj redosled veštačenja je logičan i stručan.
Ova presuda i sve informacije koje dolaze iz suđenja ukazuju na složenost slučaja i važnost razumevanja psiholoških aspekata zločina. Upravni organi i pravosudni sistem suočavaju se sa izazovima u oceni emocionalnog stanja okrivljenog, što može značajno uticati na ishod suđenja. Kako se slučaj nastavlja, očekuje se dalja rasprava o pravnim i psihijatrijskim aspektima ovog tragičnog događaja.
