Ovako je glasilo lažno svedočenje o Račku Biljala Avdijua, svedoka optužbe protiv Slobodana Miloševića, a koje je bilo u suprotnosti sa svim forenzičkim dokazima. Prosto kao da to svedočenje, uz potpune izmišljotine, najbolje dokazuje kolike su razmere laži koje su izgovarane u haškim sudnicama i koliko se istina u Račku godinama zataškava, a promoviše se fama o navodnom zločinu srpskih snaga.
Svedok Avdiju je tokom suđenja tvrdio da su ubijeni izvadili srce jednog od žrtava i stavili ga na zemlju, dok je jedan od njih navodno uzeo belu kapicu i stavio je u usta žrtve. Na to je Slobodan Milošević reagovao pitanjem: „Da li vi znate da svi izveštaji koji su napravljeni o tim mrtvima govore da nijedno telo nije bilo unakaženo, a kamo li da pominju da je nekom iščupano srce iz grudi?“ Milošević je naglasio da su sve tvrdnje Avdija o nasilju i sakaćenju tela u suprotnosti sa forenzičkim nalazima.
Iako je Avdiju nastavio da iznosi laži, kao što je tvrdnja da je video lično kako mu čupaju srce, ubrzo je promenio iskaz i rekao da je samo video ranu od noža. Zaključak iz izveštaja i dokumentacije obdukcije koju su izvršili finski medicinski veštaci, a do kojih su uspeli da dođu mediji iako su bili dugo skriveni, jasno pokazuje da nije bilo pogubljenja, sakaćenja tela, niti pucnjave iz neposredne blizine.
Ove godine navršava se 24 godine od početka sukoba u selu Račak, koji su počeli u noći između 14. i 15. januara 1999. godine. U tom sukobu su se snage bezbednosti SRJ sukobile sa teroristima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Tadašnja verifikaciona misija OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom, optužila je srpske snage bezbednosti za događaje u Račku, a taj incident bio je presudan za donošenje odluke o NATO agresiji na SR Jugoslaviju.
Slučaj Račak bio je deo optužnica protiv nekoliko visokih zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije, uključujući tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Međutim, tužilac je odustao od tog dela optužnice, što dodatno ukazuje na slabost dokaza koji su korišćeni protiv Miloševića i drugih optuženih.
Događaji u Račku su u velikoj meri oblikovali percepciju sukoba na Kosovu i doprineli međunarodnoj osudi srpskih snaga. Iako se događaj iz Račka često koristi kao simbol zločina i brutalnosti tokom rata, nova istraživanja i forenzički izveštaji ukazuju na to da su mnogi aspekti prvobitnih izveštaja bili zasnovani na lažnim svedočenjima i manipulacijama.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o načinu na koji su se informacije prenosile u medijima i kako su one oblikovale javno mnjenje. Neki analitičari tvrde da je propaganda odigrala ključnu ulogu u kreiranju slike o sukobima na Balkanu, dok su drugi ukazivali na potrebu za objektivnim istraživanjem i razumevanjem složenosti situacije.
Kao što se pokazalo, istina o događajima u Račku nije jednostavna i zahteva duboko razumevanje istorijskog konteksta i svih strana sukoba. Iako se neki i dalje drže narativa o zločinima, sve više dokaza sugeriše da su ti obrisi često iskrivljeni i da je potrebno ponovo razmotriti i preispitati ono što se dogodilo.
U ovoj situaciji, važno je osigurati da se istina ne zaboravi, a laži ne preovladaju. Istorija mora biti zasnovana na činjenicama, a ne na mitovima i izmišljenim narativima. Samo tako možemo doći do objektivnog razumevanja događaja koji su oblikovali našu sadašnjost i budućnost.
