Dok Sjedinjene Američke Države pojačavaju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku, Iran preduzima niz koraka koji ukazuju na mogući oružani sukob. Tokom poslednjih dana, iranski zvaničnici su obnovili raketne kapacitete i dodatno utvrdili nuklearne lokacije. U ovom kontekstu, iranski i američki pregovarači su se sastali u Ženevi, ali su razgovori trajali tri i po sata bez značajnog napretka. Bela kuća je obaveštena da je američka vojska spremna za eventualni napad već tokom vikenda, uz dodatno raspoređivanje vazdušnih i pomorskih snaga. Predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost ograničenog vojnog udarca kao pritisak na Teheran da pristane na sporazum.
Nakon izraelskog napada prošle godine, tokom kojeg su oštećeni delovi iranskog nuklearnog programa, Iran je ubrzano radio na obnovi svojih vojnih kapaciteta. Satelitski snimci pokazuju da su raketne baze, kao što je ona u Imam Aliju, delimično obnovljene, dok su druge baze sanirane. U Šahrudu, gde se proizvode raketni motori na čvrsto gorivo, analitičari smatraju da je proizvodnja sada možda čak i veća nego pre sukoba. Ove aktivnosti ukazuju na to da Iran nastoji da osigura svoje vojne resurse i poveća kapacitete.
Pored obnove vojnih kapaciteta, Iran dodatno učvršćuje svoja nuklearna postrojenja. Satelitski snimci pokazuju sveže betonske radove i nasipanje zemlje oko ulaza u podzemne komplekse, posebno u Natanzu i vojnog kompleksa Parčin kod Teherana. Stručnjaci upozoravaju da bi neke od ovih lokacija uskoro mogle postati gotovo neprobojne za vazdušne udare, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Sukob s Izraelom otkrio je slabosti u iranskim komandnim strukturama, zbog čega je vlast odlučila da ojača Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost i formira novo telo – Savet za odbranu. Na čelo ovog saveta postavljen je ratni veteran i bivši komandant Revolucionarne garde Ali Šamkani. Ovi potezi ukazuju na pripreme za scenario u kojem bi SAD mogle pokušati udariti na vrh iranskog rukovodstva, što dodatno pojačava napetosti između dve zemlje.
Unutrašnje tenzije u Iranu takođe su u porastu. Režim je pojačao obračun s unutrašnjim protivnicima, gušeći proteste i hapseći istaknute reformiste. U isto vreme, iranske snage su sprovele pomorske vežbe u Persijskom zalivu, privremeno zatvarajući delove Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte. Iranska mornarica je održala zajedničke vežbe s Rusijom, dok su SAD u region poslale dva nosača aviona. Ove aktivnosti ukazuju na to da Iran nastoji da pokaže svoju vojnu moć i sposobnost da odgovori na pretnje.
Teheran želi da pošalje poruku Vašingtonu: eventualni rat bi bio skup i dugotrajan. Stručnjaci smatraju da Iran koristi ove vojne vežbe kao način da odvrati SAD od direktnog vojnog udara. U ovom kontekstu, Trampova administracija se suočava sa izazovom kako da balansira vojnu moć i diplomatiju, dok Iran nastoji da osigura svoje nacionalne interese i odvrati potencijalne napade.
U svetlu ovih događaja, situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, a mnogi analitičari predviđaju da bi dodatni sukobi mogli imati dalekosežne posledice ne samo za region već i za globalnu ekonomiju. S obzirom na značaj Ormuskog moreuza za svetsku trgovinu naftom, svaka eskalacija sukoba mogla bi izazvati ozbiljne posledice po tržišta. Kako se situacija razvija, svet pažljivo prati korake kako SAD tako i Irana, nadajući se da će diplomacija prevladati nad oružanim sukobom.
