Kako se bliže parlamentarni izbori, pitanje biračkog spiska postaje centralna tema na političkoj sceni Crne Gore. Ministar unutrašnjih poslova, Danilo Šaranović, istakao je da je resor posvećen ažuriranju biračkog spiska, uz napore radne grupe koja radi na kontroli ovih podataka. Problem koji se ističe je da 14.979 građana nije zamenilo ličnu kartu od 2008. godine, a do 30. septembra prošle godine, taj broj je prešao 48.000.
Prema analizi biračkog spiska zaključno sa 31. oktobrom 2023. godine, zabeleženo je 543.380 punoletnih lica. S druge strane, popis stanovništva pokazuje da u Crnoj Gori živi 494.937 punoletnih lica sa prebivalištem. Ova razlika od više od 48.000 lica ukazuje na neslaganje između biračkog spiska i popisa, što može sugerisati da određeni građani ne žive u Crnoj Gori, ali nisu odjavili svoje prebivalište, što je zakonska obaveza. Šaranović je istakao da su posebno obrađeni podaci o 14.979 građana koji nisu zamenili ličnu kartu od 2008. godine, a za skoro 11.000 njih nije bilo moguće dostaviti poziv za zamenu.
Većina ovih građana je, prema analizi, emigrirala u zapadnu Evropu ili Sjedinjene Američke Države, ali nisu odjavili svoje prebivalište u Crnoj Gori. Ova situacija naglašava važnost tačnog vođenja biračkog spiska, posebno pred izbore, kako bi se obezbedila pravičnost u izbornom procesu.
Državni sekretar u MUP-u, Novica Obradović, naglašava da izmene zakona treba da omoguće svakom crnogorskom državljaninu da ostvari svoja prava u punom kapacitetu, posebno onima koji privremeno borave van Crne Gore zbog različitih razloga, kao što su lečenje, zaposlenje ili školovanje. Obradović je ohrabrio dijasporu, naglašavajući da svi crnogorski državljani trebaju ostati upisani u registar prebivališta i boravišta.
MUP Crne Gore priprema izmene zakona o registrima prebivališta i boravišta, koje bi mogle omogućiti brisanje iz registra onih lica za koja se sumnja da ne žive u zemlji. Iz MUP-a apeluju na sve građane koji planiraju duži boravak van Crne Gore da obavezno odjave prebivalište. Važno je naglasiti da ove izmene neće uticati na status crnogorskog državljanstva, čime se umanjuje zabrinutost građana koji žive u inostranstvu.
Reagovanje iz Albanskog foruma ukazuje na potrebu da se obezbedi da njihovi sunarodnici koji su privremeno van Crne Gore ne izgube pravo glasa. Nikola Camaj, poslanik iz ovog foruma, naglašava da mnogi ljudi sa poreklom iz Crne Gore, koji su privremeno vani, nikada nisu prekinuli veze sa svojom zemljom. On se zalaže za to da pravo glasa bude zagarantovano tim građanima.
S druge strane, Građanski pokret URA ističe da zakon ne bi smeo diskriminisati nikoga i da bi trebao da važi jednako za sve. Poslanik URA, Miloš Konatar, naglašava važnost stvaranja fer izbornih uslova kako bi rezultati izbora bili legitimni. On ukazuje na ranije primere kada su dobre namere vlasti često naišle na prepreke tokom realizacije.
U svetlu ovih izazova, jasno je da su problemi vezani za birački spisak, kao i prava građana koji žive van zemlje, ključni za obezbeđivanje transparentnosti i pravičnosti u predstojećim izborima. Ova pitanja zahtevaju pažljivo razmatranje i pravovremene akcije kako bi se osiguralo da svi građani Crne Gore, bez obzira na to gde se nalaze, mogu aktivno učestvovati u demokratskim procesima svoje zemlje. Kako se približavaju izbori, ovi izazovi postaju sve važniji za političke aktere i birače.
