Istraživanje kompanije za video montažu „Kapwing“ otkrilo je zabrinjavajuće trendove u svetu Jutjuba, gde više od 20% video snimaka koji se prikazuju novim korisnicima potiče iz sadržaja niskog kvaliteta generisanog veštačkom inteligencijom (AI). Ovi video snimci su često dizajnirani da povećaju broj pregleda, ali su istovremeno i kritikovani zbog svoje površnosti i nedostatka autentičnosti.
Prema rezultatima istraživanja, 278 Jutjub kanala se isključivo oslanja na veštačku inteligenciju za generisanje sadržaja. Ovi kanali zajedno su prikupili više od 63 milijarde pregleda i imaju 221 milion pretplatnika, što im donosi godišnje prihode od oko 117 miliona dolara. Ovi podaci ukazuju na to da je sadržaj generisan AI-jem postao sveprisutniji na društvenim mrežama, a njegov uticaj na korisnike je značajan.
Istraživači su takođe kreirali novi Jutjub nalog kako bi analizirali preporučene video snimke. Otkrili su da je od 500 prvih preporučenih video snimaka, čak 104 bilo sadržaj koji je stvorila veštačka inteligencija. Ova situacija izaziva zabrinutost, s obzirom na to da je jedna trećina od 500 video snimaka ocenjena kao „truljenje mozga“, termin koji se koristi za opisivanje navodnog mentalnog pada uzrokovanog prekomernim konzumiranjem trivijalnog i nekvalitetnog sadržaja na internetu.
Ova pojava nije nova; ranija analiza Gardijana je pokazala da je skoro deset odsto najbrže rastućih Jutjub kanala bilo generisano veštačkom inteligencijom, iako je platforma pokušavala da obuzda „neautentičan sadržaj“. Očigledno je da, uprkos naporima da se reguliše kvalitet sadržaja, veštačka inteligencija nastavlja da igra ključnu ulogu u oblikovanju Jutjub ekosistema.
Kanali koje je identifikovao Kapwing su veoma popularni širom sveta. Na primer, u Španiji postoji 20 miliona pretplatnika na AI kanale, dok u Egiptu taj broj iznosi 18 miliona. U Sjedinjenim Američkim Državama, AI kanali imaju 14,5 miliona pratilaca, a u Brazilu 13,5 miliona. Ove statistike pokazuju da je interesovanje za AI generisani sadržaj globalno i da se širi među korisnicima.
Najgledaniji AI kanal u ovoj studiji, pod nazivom Bandar Apna Dost, nalazi se u Indiji i do sada je prikupio neverovatnih 2,4 milijarde pregleda. Ovaj fenomen ukazuje na to da su korisnici spremni da konzumiraju sadržaj koji je generisan bez ljudske intervencije, iako se postavlja pitanje o kvalitetu i vrednosti takvog sadržaja.
Kritičari upozoravaju da je zasićenost sadržajem koji generišu mašine potencijalno štetna za mentalno zdravlje korisnika. Povećano vreme provedeno gledajući niskokvalitetne video snimke može dovesti do smanjenja pažnje i sposobnosti kritičkog mišljenja, što je posebno zabrinjavajuće za mlađe generacije koje su često izložene ovakvom sadržaju.
S obzirom na sve ove aspekte, postavlja se pitanje šta će se desiti sa Jutjubom i drugim društvenim mrežama ukoliko se trend generisanja sadržaja veštačkom inteligencijom nastavi. Da li će platforme biti u stanju da pronađu ravnotežu između monetizacije i kvaliteta sadržaja koji se nudi korisnicima? Ili će se nastaviti trend preplavljivanja internet prostora niskokvalitetnim sadržajem?
U budućnosti će biti ključno da se razviju jasne smernice i regulative koje će omogućiti očuvanje kvaliteta sadržaja na platformama poput Jutjuba, kako bi se zaštitilo iskustvo korisnika i osigurala autentičnost. U suprotnom, možemo se suočiti sa erozijom vrednosti digitalnog sadržaja, što bi moglo imati dalekosežne posledice na društvo.
