Advokat Mark Lanier, koji zastupa podnosioca tužbe protiv Marka Zakerberga, izvršnog direktora kompanije Meta Platforms, izneo je ozbiljne optužbe o uticaju društvenih mreža na decu. U okviru ovog sudskog postupka, prikazao je interni dokument iz 2015. godine koji pokazuje da je više od četiri miliona korisnika Instagrama bilo mlađe od 13 godina. Ovaj podatak predstavlja oko 30 odsto sve dece u uzrastu od 10 do 12 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, kako prenosi CNN.
Podnosilac tužbe, identifikovan kao Keli, započela je korišćenje Instagrama sa samo devet godina. Lanier je istakao da je do decembra 2019. godine Instagram tražio samo potvrdu da korisnici imaju više od 13 godina, dok je datum rođenja od postojećih korisnika bio obavezan da se unese tek od avgusta 2021. godine. Ova praksa, prema njegovim rečima, doprinosi lakoj dostupnosti platforme deci koja nisu dovoljno svesna potencijalnih rizika.
Meta Platforms, kompanija koja stoji iza Instagrama, negira sve optužbe, tvrdeći da su problemi sa kojima se Keli suočila rezultat teškog porodičnog okruženja, a ne uticaja društvenih mreža. Kompanija ističe da su implementirali niz bezbednosnih funkcija, uključujući alate za roditeljski nadzor i podešavanja privatnosti za tinejdžerske naloge. Ove mere su dizajnirane da zaštite korisnike mlađe od 18 godina i da ih zaštite od potencijalno štetnog sadržaja.
U okviru suđenja, Zakerberg će biti ispitivan o prioritetima kompanije Meta, posebno u vezi sa pitanjem da li su profit i bezbednost dece bili na prvom mestu prilikom donošenja poslovnih odluka. Advokat Lanier tvrdi da su interni dokumenti ukazivali na to da su Meta i Zakerberg bili svesni rizika koje društvene mreže predstavljaju za decu, ali su i dalje uvodili funkcije koje ih drže duže na platformi. Ovo je, prema njegovim rečima, dodatno ugrozilo decu i doprinelo razvoju zavisnosti.
Zakerbergovo pojavljivanje pred porotom predstavlja prvi put nakon godina negativnog publiciteta koji je pratila njegova kompanija Meta Platforms. Ova kompanija, koja takođe uključuje popularne platforme poput WhatsApp-a, suočava se s velikim pritiscima i kritikama zbog načina na koji upravlja podacima korisnika i uticajem svojih aplikacija na mentalno zdravlje, posebno kod mladih.
U proteklih nekoliko godina, društvene mreže su se suočile s brojnim kritikama zbog svojih efekata na mentalno zdravlje, posebno kod dece i tinejdžera. Studije su pokazale da prekomerna upotreba društvenih mreža može dovesti do problema sa samopouzdanjem, anksioznosti i depresije. Zbog ovih zabrinjavajućih trendova, raste pritisak na tehnološke kompanije da preuzmu odgovornost za sigurnost i dobrobit svojih korisnika.
Kritičari tvrde da društvene mreže često koriste algoritme koji su dizajnirani da korisnike zadrže na platformama duže vreme, što može imati negativan uticaj na decu. U ovom kontekstu, važnost transparentnosti u poslovanju i etičkog pristupa razvoju tehnologije postaje sve očiglednija.
Kako se suđenje nastavlja, mnogi se pitaju kakve će posledice imati na industriju društvenih mreža i na način na koji se one regulišu. Ova situacija takođe otvara širu diskusiju o odgovornosti tehnoloških kompanija prema svojim korisnicima, posebno kada su u pitanju ranjive grupe poput dece.
Osim pravnih posledica, ovaj slučaj može pokrenuti važna pitanja o budućnosti korišćenja društvenih mreža i njihovog uticaja na društvo. Kako se tehnologija razvija, važno je osigurati da se interesi i sigurnost korisnika stave na prvo mesto, a etika i odgovornost postanu ključne komponente poslovnih strategija tehnoloških giganata.
