Advokat Mark Lanier, koji zastupa podnosioca tužbe protiv Marka Zakerberga, izvršnog direktora kompanije Meta Platforms, izneo je zabrinjavajuće podatke o mladim korisnicima Instagrama. Prema internom dokumentu kompanije iz 2015. godine, procenjuje se da je više od četiri miliona korisnika Instagrama bilo mlađe od 13 godina, što čini oko 30 odsto svih korisnika uzrasta od 10 do 12 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove informacije su preneli mediji, uključujući CNN.
Podnosilac tužbe, identifikovana kao Keli, danas ima 20 godina i navodno je počela da koristi Instagram kada je imala samo devet godina. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno u svetlu sve većih briga oko uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje dece i adolescenata.
Lanier je ukazao na to da Instagram do decembra 2019. godine nije zahtevao od novih korisnika da unesu tačan datum rođenja, već samo da potvrde da imaju više od 13 godina. Postojeći korisnici su bili u obavezi da dostave datum rođenja tek od avgusta 2021. godine. Ovi podaci sugerišu da je kompanija Meta, koja je takođe vlasnik Facebook-a i WhatsApp-a, imala slabije mere kontrole pristupa platformi za mlađe korisnike.
U međuvremenu, Meta negira sve optužbe, ističući da problemi sa mentalnim zdravljem Keli potiču iz njenog porodičnog okruženja i drugih faktora koji nisu vezani za korišćenje društvenih mreža. Kompanija takođe naglašava da su implementirali različite bezbednosne funkcije, uključujući alate za nadzor roditelja i podešavanja privatnosti za tinejdžerske naloge. Ove mere su osmišljene kako bi se zaštitili korisnici mlađi od 18 godina, uključujući ograničenja sadržaja.
Osnivač Facebook-a, Mark Zakerberg, pojavio se na sudu u Kaliforniji gde će svedočiti u vezi sa ovim slučajem. Ovo je Zakerbergovo prvo pojavljivanje pred porotom nakon godina kritika na račun njegove kompanije zbog načina na koji se bavi podacima korisnika i uticajem društvenih mreža na decu. Mnogi smatraju da je ovo presedan koji bi mogao imati dugoročne posledice po način na koji društvene mreže funkcionišu i kako se regulišu.
Advokati Mete tvrde da je glavna tužiteljka, koja se u ovom slučaju pominje samo inicijalima KGM, pretrpela povrede koje su uzrokovane drugim aspektima njenog života, a ne korišćenjem Instagrama. Ovo ukazuje na kompleksnost problema zavisnosti od društvenih mreža, koja se ne može svesti samo na korišćenje jedne platforme, već uključuje širu sliku o mentalnom zdravlju i životnim okolnostima mladih ljudi.
Ovaj slučaj takođe otvara važno pitanje o odgovornosti tehnoloških kompanija prema svojim korisnicima, posebno kada su u pitanju mladi i ranjivi korisnici. Kako se društvene mreže nastavljaju razvijati i kako postaju sve prisutnije u životima mladih, postavlja se pitanje kako će se regulisati njihov sadržaj i pristup, a kako će se zaštititi deca od potencijalno štetnih efekata.
U svetu gde su društvene mreže postale neizostavni deo svakodnevnog života, važno je da se vodi dijalog o njihovom uticaju i odgovornosti koje kompanije imaju prema svojim korisnicima. S obzirom na trenutne okolnosti, ovaj slučaj bi mogao postati ključna tačka u definisanju budućih regulativa i praksi koje se odnose na upotrebu društvenih mreža, posebno u kontekstu zaštite dece i adolescenata.
Kao što je to često slučaj sa pravnim pitanjima koja se odnose na tehnologiju, ishod ovog suđenja može imati dalekosežne posledice ne samo za kompaniju Meta, već i za čitavu industriju društvenih mreža i načine na koje se one koriste u društvu. U svetu koji se brzo menja, važno je da svi učesnici – od korisnika do kompanija i zakonodavaca – preuzmu odgovornost i rade zajedno na stvaranju sigurnijeg online okruženja za sve.
