Više javno tužilaštvo u Beogradu je izjavilo žalbu na presudu Višeg suda u Beogradu koja je izrečena Vladimiru i Miljani Kecmanović. Tužilaštvo smatra da je odluka suda o krivičnoj sankciji, odnosno visini kazni, nepravilna i predlaže da se izreknu maksimalne kazne propisane Krivičnim zakonikom za krivična dela za koja su okrivljeni. Ova žalba dolazi u svetlu tragičnog incidenta koji se dogodio 3. maja 2023. godine, kada je njihov maloletni sin ubio deset osoba, među kojima su devetoro bilo maloletno, dok je šest osoba teško ranjeno.
Tužilaštvo je u svojoj žalbi istaklo da ne postoje olakšavajuće okolnosti za okrivljene, posebno u svetlu strahovite tragedije koja se dogodila. U predloženoj žalbi se traži da Apelacioni sud preinači prvostepenu presudu od 18. juna 2026. godine, tako što će Vladimiru Kecmanoviću izreći kaznu zatvora od 12 godina za krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti i 3 godine za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok se Miljani Kecmanović predlaže kazna zatvora od 3 godine za isto krivično delo.
Tužilaštvo je ukazalo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i da su se u radnjama Kecmanovića stekla bitna subjektivna i objektivna obeležja krivičnih dela. Međutim, smatraju da je sud nepravilno odlučio o visini kazni, jer nisu odmerene prema opštim pravilima o odmeravanju kazne, uzimajući u obzir specifičnost slučaja i ličnost optuženih.
Vladimir Kecmanović je prvostepenom presudom dobio jedinstvenu kaznu od 14 godina i 6 meseci, koja uključuje vreme provedeno u pritvoru. Miljani Kecmanović je izrečena kazna od 2 godine i 11 meseci. Tužilaštvo smatra da su kazne trebale biti bliže zakonskim maksimumima, s obzirom na težinu dela i okolnosti slučaja.
U obrazloženju žalbe, tužilaštvo je naglasilo da je sud pravilno uzeo u obzir jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, ali je istovremeno odstupio od principa prilikom odmeravanja jedinstvene kazne. Ovaj postupak je za tužilaštvo nelogičan, jer se brojnost i različitost krivičnih radnji koje su preduzeli okrivljeni moraju posmatrati kao jača „doza“ protivpravnosti.
VJT je ukazalo da je sud pogrešno procenio olakšavajuće okolnosti, posebno u svetlu činjenica da je Vladimir Kecmanović bio lekar koji je, umesto da se brine o svom sinu, zapustio njegovo psihičko zdravlje i osposobio ga za rukovanje oružjem. Ove okolnosti su, prema tužilaštvu, od suštinske važnosti i ne mogu se tretirati kao olakšavajuće.
Vezano za Miljanu Kecmanović, tužilaštvo naglašava da je i ona tokom postupka negirala krivicu, smatrajući se brižnom majkom, dok su njeni postupci ukazivali na suprotno. Odsustvo empatije i distanciranost prema porodicama žrtava su dodatno istaknuti kao otežavajuće okolnosti.
U zaključku, Više javno tužilaštvo u Beogradu smatra da su sve okolnosti ovog slučaja ukazale na potrebu za strožim kaznama i da prvostepeni sud nije pravilno odmerio kazne, koristeći olakšavajuće okolnosti koje nisu opravdane. Ova žalba je još jedan korak u pravosudnom sistemu koji se suočava s teškim pitanjima o odgovornosti roditelja u kontekstu tragičnih događaja.
