Žalbena veća Višeg suda u Novom Sadu donela je danas, 2. juna, odluku koja je izazvala pažnju javnosti. Na sednici veća, uzimajući u obzir žalbe branilaca okrivljenih, većinom glasova su odlučili da preinače rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu od 23. maja. Ova odluka se odnosi na tri okrivljena lica: Stefana Kojovića, Nikolu Blagojevića i Danila Rajićevića, kojima je pritvor ukinut.
Pritvor okrivljenom Nemanji Despotoviću zamenjen je merom zabrane napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora. Ova mera predstavlja blažu alternativu pritvoru, a njena primena je u skladu sa pravnim okvirom koji postoji u Srbiji.
Okrivljeni su predmet krivičnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu zbog krivičnih dela teške telesne povrede i nasilničkog ponašanja u saizvršilaštvu. Ova dela se, prema dostupnim informacijama, odnose na incident koji se dogodio u ranim jutarnjim časovima 28. januara ove godine, na Bulevaru oslobođenja i Ulici Novosadskog sajma.
U saopštenju novosadskog Višeg suda naglašeno je da je pri donošenju odluke veće posebno imalo u vidu dužinu trajanja pritvora, koji je iznosio više od četiri meseca. Ova dužina pritvora je, prema zakonu, značajna jer se vodi skraćeni krivični postupak. Takođe, veće je uzelo u obzir da su okrivljeni do sada bili neosuđivani, osim jednog okrivljenog koji je ranije bio kažnjen novčanom kaznom zbog drugog krivičnog dela.
U slučaju Nemanji Despotoviću, koji je ranije imao uslovnu osudu zbog istovrsnog dela, veće je procenilo da, iako postoje okolnosti koje ukazuju na mogućnost ponavljanja krivičnog dela, vreme provedeno u pritvoru može oslabiti te okolnosti. To je dovelo do zaključka da se svrha pritvora može ostvariti i blažom merom.
U saopštenju se takođe naglašava obaveza organa postupka da trajanje pritvora, kao najstrože mere, svede na najkraću moguću meru. Ova odredba je važna jer omogućava očuvanje prava okrivljenih, ali i obezbeđuje nesmetano vođenje postupka.
Odluka Žalbenog veća Višeg suda može imati značajan uticaj na dalji tok ovog krivičnog postupka, kao i na pravni okvir u kojem se slični slučajevi razmatraju. U javnosti se često postavlja pitanje ravnoteže između prava okrivljenih i zaštite društva, a ovakve odluke pokreću važne diskusije o pravdi i pravnom sistemu u Srbiji.
S obzirom na to da se radi o veoma ozbiljnim krivičnim delima koja uključuju nasilje, odluka suda može izazvati različite reakcije među građanima i pravnicima. Neki će smatrati da je pravda zadovoljena, dok će drugi možda smatrati da je mere preblaga s obzirom na prirodu dela.
Pitanje primene elektronskog nadzora takođe otvara nova pitanja o efikasnosti ovog sistema u prevenciji ponovnog izvršenja krivičnih dela. Elektronski nadzor može biti koristan alat, ali njegova uspešnost zavisi od mnogih faktora, uključujući i ponašanje okrivljenih tokom trajanja nadzora.
U svakom slučaju, ova odluka Višeg suda podseća na važnost pravnog sistema koji se mora stalno prilagođavati kako bi efikasno odgovarao na izazove modernog društva. Prava okrivljenih i zaštita društva moraju biti u ravnoteži, a ovakvi slučajevi pružaju priliku za preispitivanje i unapređenje pravnih normi i praksi.
