Vlada Crne Gore je usvojila Predlog budžeta za 2026. godinu, koji iznosi 3,77 milijardi evra. Ovaj budžet predstavlja značajan pad u odnosu na prošlogodišnji plan od 4,02 milijarde evra, što ukazuje na potrebu za opreznijim i kontrolisanim trošenjem javnih sredstava. U narednom periodu, prioriteti će biti pažljivije birani, a mogućnosti za širenje javnih izdataka biće ograničene.
Ova odluka o smanjenju budžeta sledi u kontekstu ekonomskih izazova s kojima se zemlja suočava. U vreme kada su mnoge države povećale svoje budžete kako bi se nosile sa posledicama globalnih kriza, Crna Gora se odlučila za suprotan pristup, naglašavajući potrebu za štednjom i disciplinom u upravljanju javnim finansijama. Budžet za 2026. godinu nosi oznaku „štednje“, što znači da će svaki resor morati da pokaže veću odgovornost i manje se oslanja na improvizacije.
Prema podacima iz Predloga zakona o budžetu, tekući budžet iznosi 1,60 milijardi evra, dok su rezerve projektovane na 39,86 miliona evra. Državni fondovi planiraju finansijski okvir od 1,404 milijarde evra, dok kapitalni budžet iznosi 300 miliona evra. Takođe, stavka „transakcije i finansiranja“ procenjena je na 430 miliona evra. Ova struktura budžeta sugeriše da će znatan deo finansijskih sredstava zavisiti od sposobnosti vlade da upravlja otplatom postojećih obaveza i obezbedi nove izvore finansiranja.
Analitičari smatraju da će ovakvo smanjenje budžeta doneti izazove, ali i mogućnosti za ekonomsku stabilizaciju. „Ovo je prilika da se preispita postojeći model potrošnje i pronađu inovativna rešenja za finansiranje važnih projekata koji mogu doprineti razvoju zemlje,“ izjavio je jedan od ekonomista. On je dodao da je važno da se fokus stavi na efikasnost i racionalizaciju troškova, umesto na povećanje dugovanja.
Pored toga, očekuje se da će budžetske mere imati direktan uticaj na javne usluge. Smanjenje budžeta može značiti da će neki projekti biti odloženi ili smanjeni, što bi moglo uticati na obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. U tom smislu, građani će morati da se suoče sa mogućim smanjenjem kvaliteta usluga koje dobijaju.
Vlada je najavila da će tokom 2026. godine obezbediti transparentnost u potrošnji javnih sredstava, što bi moglo doprineti većem poverenju građana. „U vreme štednje, građani imaju pravo da znaju kako se njihovi novci troše,“ izjavila je ministarka finansija. Ona je naglasila da će se od svih resora tražiti da unaprede svoje planove i prilagode se novim finansijskim okolnostima.
Osim toga, budžetski planovi uključuju i mere za podsticanje privrednog rasta, kao što su podrška malim i srednjim preduzećima, kao i investicije u infrastrukturu. Ove mere su ključne za očuvanje radnih mesta i jačanje ekonomije u celini. „Uprkos smanjenju budžeta, naš cilj je da podržimo održive projekte koji će doprineti razvoju privrede i poboljšanju života građana,“ dodala je ministarka.
Kritičari, s druge strane, ukazuju na to da ovakva politika može dovesti do socijalne napetosti, posebno ako se ne prepoznaju potrebe najugroženijih slojeva društva. U tom smislu, važno je da vlada pronađe ravnotežu između štednje i zadovoljavanja osnovnih potreba građana.
U zaključku, budžet za 2026. godinu predstavlja novi pravac u fiskalnoj politici Crne Gore, gde će štednja i disciplina biti na prvom mestu. Očekuje se da će vlada u narednom periodu raditi na jačanju ekonomskih temelja, dok će istovremeno nastojati da očuva socijalnu stabilnost u društvu. Ova odluka može biti izazovna, ali i prilika za postizanje dugoročne održivosti javnih finansija.
