ZAGREB – Hrvatska Vlada je danas donela odluku o budžetskom okviru za period od 2026. do 2028. godine, koja predviđa značajno povećanje rashoda u 2026. godini. Prema novim procenama, rashodi će se povećati za 2,1 milijardi evra u odnosu na 2025. godinu, što iznosi ukupno 30,8 milijardi evra. Ovaj rast predstavlja povećanje od 7,2 procenta.
Premijer Andrej Plenković je naglasio da je povećanje rashoda rezultat mera koje Vlada preduzima u cilju poboljšanja životnog standarda građana. U razgovoru sa novinarima, Plenković je istakao nekoliko ključnih oblasti na koje će se fokusirati u narednom budžetskom periodu. Ovo uključuje rast penzija i penzionih primanja, kao i povećanje izdvajanja za demografske mere koje imaju za cilj stabilizaciju populacije.
Pored toga, Vlada planira ulaganja u infrastrukturu, što je od suštinskog značaja za razvoj zemlje, ali i za poboljšanje kvaliteta života građana. Plenković je naglasio da će se posebna pažnja posvetiti unapređenju kvaliteta stanovanja, kako bi se stvorili bolji uslovi za život. Povećanje plata zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama takođe je deo plana, čime se želi osigurati veća motivacija i zadovoljstvo radnika u ovim sektorima.
Ove mere dolaze u vreme kada se Hrvatska suočava sa različitim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i potrebe za dodatnim investicijama u javne usluge. Plenković je istakao da je cilj Vlade da osigura održiv rast, koji će doprineti jačanju sigurnosti društva i ekonomskog okruženja.
Analitičari smatraju da je povećanje budžetskih rashoda neophodno kako bi se odgovorilo na izazove sa kojima se zemlja suočava. Mnogi od njih veruju da će ova politika povećanja rashoda doprineti dugoročnom razvoju i stabilnosti Hrvatske. Međutim, postoji i zabrinutost da bi ovakvo povećanje moglo dovesti do većeg zaduženja zemlje, što bi moglo imati negativne posledice u budućnosti.
Vlada planira da se fokusira na efikasno korišćenje budžetskih sredstava, kako bi se osiguralo da svaka investicija donese željene rezultate. Plenković je naglasio važnost transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim finansijama. On je pozvao sve institucije da se uključe u proces planiranja i realizacije budžetskih mera, kako bi se osigurala njihova uspešna implementacija.
U narednim mesecima, Hrvatska će se suočiti sa izazovima u vezi sa usvajanjem novog budžeta, a Vlada će morati da pregovara sa različitim interesnim grupama kako bi postigla konsenzus o predloženim merama. Plenković je izrazio nadu da će svi akteri u društvu prepoznati važnost ovih mera i podržati ih u cilju zajedničkog napretka.
S obzirom na trenutnu situaciju u zemlji, jasno je da će budžetski okvir za 2026. – 2028. godinu igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Hrvatske. Očekuje se da će Vlada nastaviti sa komunikacijom sa građanima kako bi ih informisala o planiranim merama i njihovim potencijalnim koristima.
Na kraju, Plenković je ponovio da je cilj Vlade da osigura bolju budućnost za sve građane Hrvatske, kroz stabilan i održiv ekonomski rast koji će doprineti unapređenju kvaliteta života. Na taj način, Hrvatska će nastaviti da se razvija kao moderna i prosperitetna država, spremna da se suoči sa izazovima budućnosti.
