Novo postupanje crnogorskog tužilaštva prema mitropolitu budimljansko-nikšićkom Metodiju ponovo je otvorilo važno pitanje granice između verske slobode, arhijerejske besede i odgovornosti za javno izgovorene reči. Više državno tužilaštvo u Podgorici formiralo je predmet protiv mitropolita zbog sumnje na krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, nakon njegove besede u Pivskom manastiru, gde je govorio o Ratku Mladiću.
Vest o formiranju predmeta objavljena je istog dana kada je Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju odbacilo dve krivične prijave protiv mitropolita zbog njegovih prošlogodišnjih beseda o četničkom komandantu Pavlu Đurišiću. Tužilaštvo je ocenilo da u tim govorima nema elemenata krivičnog dela, što ukazuje na složenost pitanja koje se tiče slobode govora i odgovornosti javnih ličnosti.
Povod za formiranje predmeta bile su reči koje je mitropolit Metodije izgovorio 28. avgusta u Pivskom manastiru, gde je služio pomen generalu Ratku Mladiću. „Narod je u Mladiću prepoznao sve one divne i svete odlike srpskih ratnika i vitezova“, rekao je mitropolit. Nakon toga, izgovorio je i molitvu: „Neka presveta majka Božja, čije uspenje proslavljamo, uspne i njegovu dušu među sve svete srpske vitezove, čuvenoga generala Ratka.“
Na sajtu Eparhije budimljansko-nikšićke objavljeno je da je nakon liturgije u Pivskom manastiru služen „pomen novopredstavljenom slugi Božjem generalu Ratku Mladiću“. Podgoričko Više državno tužilaštvo potvrdilo je da ispituje ovaj slučaj u vezi sa krivičnim delom izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Ipak, samo formiranje predmeta ne znači da je utvrđena krivična odgovornost mitropolita; nadležni organi tek treba da utvrde da li postoje elementi krivičnog dela.
U pravoslavlju, crkvena beseda ima posebno mesto. Ona je deo liturgijskog života, molitve, sećanja na upokojene i pouke vernicima. Pomen za preminulog i molitva za njegovu dušu takođe pripadaju životu Crkve. U Crnoj Gori, Ustav garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti, uključujući pravo da se vera javno ili privatno ispoljava kroz molitvu, propovedi, običaje i obrede. Međutim, pod određenim uslovima moguće je ograničiti slobodu ispoljavanja verskih uverenja radi zaštite javnog reda i mira i drugih ustavom zaštićenih prava.
Postupanje prema mitropolitu Metodiju ima značaj koji prevazilazi samu besedu u Pivskom manastiru. Ono ponovo stavlja u fokus odnos države prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pitanje prostora koji arhijereji imaju za javno izražavanje svojih verskih stavova. Država ima pravo da reaguje ukoliko smatra da je počinjeno krivično delo, ali kada se postupak pokrene zbog reči izgovorenih u okviru crkvenog života, postavlja se pitanje gde se završava legitimna primena zakona, a gde počinje zadiranje u prostor verske slobode.
Ovo pitanje je posebno osetljivo u Crnoj Gori, gde su odnosi države i Crkve, kao i pitanja nacionalnog i verskog identiteta, godinama bili predmet snažnih društvenih i političkih podela. Zbog toga postupci protiv arhijereja SPC ne ostaju samo u okvirima pravne procedure, već imaju i širi društveni odjek. Za vernike Srpske pravoslavne crkve, ovaj slučaj nije samo pitanje jedne besede i jednog pomena. On ponovo otvara pitanje prostora koji Crkva ima da govori o ljudima, istorijskim događajima i temama važnim njenim vernicima, uz poštovanje granica koje postavlja pravni poredak.
Dalji potezi nadležnih organa pokazaće kako će ta granica biti povučena u konkretnom slučaju. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će odluke koje budu donete imati značaj za buduće odnose između države i Crkve, kao i za percepciju verske slobode u Crnoj Gori. Ovaj slučaj takođe može imati šire implikacije na način na koji se tretiraju slični slučajevi u budućnosti, te će biti od interesa za sve koji prate pravne i društvene aspekte verskog života u regionu.
