U tri sata posle ponoći, Miloš Ivanović je osetio dim i popeo se na sprat doma za stare u Velikom Borku, gde je video Milana Dimitrijevića kako gori. Njegova svedočenja na suđenju u Višem sudu u Beogradu otkrivaju tragične okolnosti požara koji se dogodio 20. januara prošle godine, a u kojem je stradalo 11 osoba. Miloš, zajedno sa svojim roditeljima Goricom i Aleksandrom, suočen je sa optužbama za teško delo protiv opšte sigurnosti. Iako se u dokumentima vodi kao suvlasnik doma, on je negirao bilo kakvu odgovornost za rad ustanove.
Gorica Ivanović, koja je bila direktor doma, izjavila je da je pušenje bilo dozvoljeno samo danju u određenim delovima doma, prema preporuci inspektora. Osigurali su prostore za pušenje, a takođe su imali hidrant i creva za gašenje požara. Gorica je naglasila da su zaposleni pohađali protivpožarne kurseve, kako bi bili spremni za slične situacije.
Miloš je tokom svog iskaza rekao da je te noći ispraznio tri protivpožarna aparata u pokušaju da ugasi vatru i spasio nekoliko korisnika. Ušao je u sobe i izneo ljude, uključujući pokojnu Leposavu koju je poznavao od detinjstva. S druge strane, naveo je da nije imao vremena da uzme crevo za gašenje, jer bi u tom slučaju verovatno došlo do još težih posledica.
Prilikom suđenja, Miloš je otkrio da nije bio svestan da je kao suvlasnik upisan u firmu, te da je informacije o tome saznao tek kroz ovaj pravni postupak. Bavio se molerajem i povremeno pomagao u domu, ali nije primao platu za to.
Gorica je na suđenju izjavila da je od osnivanja doma donela sve ključne odluke i da su inspekcije redovno dolazile, ali nikada nisu ukazale na ozbiljne nedostatke. Takođe je istakla da su angažovali firmu za zaštitu od požara, jer se u tu oblast nisu razumeli.
Na suđenju je takođe istaknuto da je Aleksandar Ivanović, Milošev otac, uzeo Miloševu ličnu kartu kada je imao 20 godina i prijavio ga kao suvlasnika doma. Izjavio je da su inspekcije često dolazile, ali da je on bio udaljavan iz doma tokom tih nadzora, što je smatrao značajnim.
Miloš je svedočio o noći požara, kada je jedan korisnik došao u dnevni boravak i rekao da ga drugi uznemirava. Otišao je na sprat i video Milana, kojeg je potom vratio u krevet. Njegovo svedočenje ukazuje na to da nije primetio da je Milan imao upaljač, što bi moglo biti ključno za razumevanje uzroka požara.
Gorica je dodala da su poštovali sve inspekcijske preporuke i da su radovi na protivpožarnoj zaštiti završeni pre nego što je dom dobio licencu za rad. Mnogi svedoci su ukazali na to da su imali sve potrebne resurse za zaštitu od požara, uključujući rezervoar vode i creva.
Aleksandar je takođe naglasio da su imali potrebnu licencu, koja je redovno produžavana, te da su inspekcije često kontrolisale njihovu protivpožarnu zaštitu. Međutim, istakao je da je nakon jedne kazne inspektor iz MUP-a prestao da dolazi u njihov dom.
Tragedija u Velikom Borku postavlja mnoga pitanja o sigurnosti doma za stare i odgovornosti onih koji upravljaju takvim ustanovama. Suđenje koje se odvija u Beogradu osvetljava ne samo događaje te noći, već i šire sistemske propuste koji su možda doprineli ovoj katastrofi. Dok se čekaju dalji sudski postupci, porodice žrtava i dalje tragaju za pravdom i odgovorima na pitanja koja su ostala bez odgovora.
