Na upravo završenom 13. Festivalu prvoizvedenih predstava „PIP”, koji se održao od 23. do 28. novembra u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu, predstava „Moje pozorište” Ateljea 212, u režiji Borisa Liješevića, ponovo je osvojila priznanje. Stručni žiri, u sastavu Miloš Krstović, Miroslav Radonjić i Milivoje Mlađenović, jednoglasno je odlučio da nagradu za najboljeg glumca dodeli Vojinu Ćetkoviću za njegovu izvanrednu interpretaciju više uloga u ovoj predstavi.
Vojin Ćetković je tokom izvođenja uspeo da izgradi različite karaktere, dok se radnja predstave prepliće sa sećanjima i snovima. Njegovo umetničko ostvarenje u „Moje pozorište” je posebno jer uspeva da otelotvori fragmente autentičnih pojava, što daje duboku dimenziju autobiografskoj i autoironičnoj priči koju je izradio Boris Liješević.
„Moje pozorište” je autorski projekat koji se bavi ličnim osećanjima i doživljajima, preispitujući teme identiteta, porodičnih odnosa i suštine pozorišta. Glavni junak predstave je autor, koji postaje sam svoja pozornica i sam svoj sadržaj. Kroz sopstvena životna iskustva i sećanja, autor gradi fragmentarni narativ autofikcije. Ova duboko intimna i lična priča tokom izvođenja postaje univerzalna, čime se „moje” pozorište transformiše u „naše” pozorište.
Pored Vojina Ćetkovića, u predstavi igraju i Nebojša Ilić, Ana Mandić, Branka Šelić, Bojan Žirović i sam Boris Liješević. Ova ekipa donosi bogatu paletu emocija i karaktera, što dodatno obogaćuje celokupno iskustvo publike.
Festival „PIP” je poznat po tome što promoviše prva izvođenja predstava, a svake godine okuplja umetnike iz različitih delova zemlje. Ove godine, stručni žiri je imao težak zadatak da oceni mnoge kvalitetne predstave, ali je na kraju nagrada dodeljena upravo „Moje pozorište” zbog svoje jedinstvene umetničke vizije i snažnog emotivnog uticaja na publiku.
Kroz ovu predstavu, Liješević postavlja važno pitanje o prirodi pozorišta i njegovoj ulozi u životima pojedinaca. U jednom trenutku, predstava se može shvatiti kao meditacija o tome kako pozorište odražava i oblikuje ljudske sudbine. U svetu gde su identiteti često fluidni i promenljivi, „Moje pozorište” nudi prostor za introspekciju i razumevanje.
Nagrade na festivalima poput „PIP” ne samo da priznaju umetnički rad, već takođe pomažu da se podignu svest i interesovanje za pozorišnu umetnost u širem smislu. U tom kontekstu, uspeh „Moje pozorište” može se smatrati značajnim korakom napred u afirmaciji savremenog pozorišta u Srbiji.
Predstava se ne bavi samo ličnim pitanjima, već otvara i širu diskusiju o društvenim temama i izazovima s kojima se suočavaju pojedinci i zajednice. U tom smislu, Liješević uspeva da spoji lično sa univerzalnim, stvarajući tako delo koje dopire do srca gledalaca.
U svetu koji je često ispunjen površnim sadržajima, „Moje pozorište” se ističe kao duboka, emocionalna i intelektualno stimulativna predstava. Njena sposobnost da se poveže sa publikom i izazove razmišljanje o važnim životnim pitanjima čini je izuzetnom u savremenom pozorištu.
U zaključku, „Moje pozorište” nije samo predstava, već i poziv na razmišljanje o našem mestu u svetu, o identitetu i o tome kako umetnost može da nas poveže. Ova nagrada sa festivala predstavlja priznanje za rad svih umetnika uključених u projekat i potvrđuje značaj pozorišta kao bitnog dela kulturnog života. Sa ovim priznanjem, predstava će sigurno nastaviti da inspiriše i pokreće dijalog među publikom.
