BEOGRAD – Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, izrazio je svoje mišljenje o današnjem protestu u Beogradu, ocenjujući ga kao neuspešan za organizatore, poznate kao blokaderi. Prema njegovim rečima, okupljanje koje se održalo na Slaviji privuklo je znatno manji broj ljudi nego što je to bio slučaj ranije, procenjujući da je u prisustvu bilo između 20.000 i 60.000 učesnika. U poređenju s višim brojem, koji je evidentiran 15. marta kada je više od 100.000 građana izašlo na ulice, jasno je da su blokaderi izgubili deo podrške. Šešelj je naveo da smatra kako su motivi okupljenih različiti, ali da je opšti trend umor građana od čestih protesta sve očigledniji.
On je takođe istakao da su organizatori protesta, po njegovom mišljenju, u stvari strani plaćenici koji su na ovaj način pokušali da destabilizuju situaciju u zemlji. Kako je naglasio, svi „srpski neprijatelji“ stoje iza ovih protesta, što dodatno potkrepljuje njegov stav o nelegitimnosti njihovih zahteva. Vojislav Šešelj nije propustio da se dotakne i reakcije državnih vlasti, istakavši da je smatranje da bi se putem ovakvih akcija postigli bilo kakvi ciljevi pogrešno.
Pored Šešelja, svoju perspektivu na događaje dala je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. On je u nekoliko navrata istakao da ne postoji organizacija ili grupa koja može da bude jača od same države. Vučić je pozvao tužilaštvo da preispita okolnosti oko održavanja protesta, kako bi se jasno razgraničila odgovornost i vratio mir i stabilnost na ulicama.
Prema njegovim rečima, svi koji se bave rušenjem reda i mira, bez obzira na to koje su im ambicije, moraju da snose odgovornost za svoje postupke. Ovaj stav je jasno ukazao na čvrstu državu koja neće tolerisati eventualno nasilje i incidentne situacije koje se mogu desiti u takvim okupljanjima.
Sve u svemu, današnji protest je ponovo podigao pitanje o tome kako se društvo suočava sa sve većom podelom među građanima. Na jednoj strani su oni koji se bore za promene, a na drugoj su oni koji smatraju da bi u Srbiji sve trebalo ostati po starom. U takvoj atmosferi, mnogi smatraju da će se izazovi nastavljati, jer je teško postići saglasnost među različitim ideologijama i interesnim grupama.
Obe strane, čini se, nastavljaju da se bore za svoj prostor pod suncem, i dok jedni pozivaju na aktivizam i promene, drugi se protive tim zahtevima. Prava pitanja koja se postavljaju su: da li su ovakvi protesti zaista odraz demokratskog delovanja ili su samo manipulacija pojedinaca sa skrivenim agendama? U svakom slučaju, situacija u Beogradu ostaje napeta i zahteva dodatnu pažnju svih aktera na političkom nebu.
