Američki predsednik Donald Tramp i njegov tim razmatraju mogućnosti za preuzimanje Grenlanda, sa naglaskom da je korišćenje američke vojske u ostvarivanju ovog cilja „uvek opcija“, kako je saopštila Bela kuća. Trampova ambicija da stekne Grenland kao strateško američko čvorište na Arktiku, gde raste interesovanje Rusije i Kine, ponovo je oživela nakon hapšenja predsednika Venecuele, Nikolasa Madura.
Zvaničnici Grenlanda su više puta izrazili protivljenje ideji da to ostrvo postane deo Sjedinjenih Američkih Država. Bela kuća je, međutim, naglasila da Tramp smatra kontrolu nad Grenlandom prioritetom nacionalne bezbednosti SAD, s ciljem „odvraćanja američkih protivnika u arktičkom regionu“. U saopštenju se navodi da Tramp i njegov tim razmatraju različite opcije za ostvarivanje ovog važnog cilja spoljne politike, a da je korišćenje vojske jedna od opcija koja je na raspolaganju vrhovnom komandantu.
Visoki američki zvaničnik je rekao da se načini za sticanje Grenlanda aktivno razmatraju u Ovalnom kabinetu, a savetnici istražuju razne mogućnosti. On je dodao da odlučne izjave lidera NATO-a u znak podrške Grenlandu nisu odvratile Trampa od njegovih planova. Opcije koje se razmatraju uključuju potpunu kupovinu Grenlanda od strane SAD ili formiranje Sporazuma o slobodnom udruživanju sa tom teritorijom (COFA).
Sporazum COFA bi mogao da zaustavi Trampovu ambiciju da ostrvo sa 57.000 stanovnika učini delom SAD, dok potencijalna cena kupovine nije navedena. Izvor iz administracije je napomenuo da je diplomatija uvek prva opcija predsednika, kao i sklapanje dogovora, te da bi, ukoliko bi se mogao postići dobar sporazum za kupovinu Grenlanda, to definitivno bio Trampov prvi instinkt.
Zvaničnici administracije tvrde da je Grenland ključan za SAD zbog svojih mineralnih resursa koji imaju važne visokotehnološke i vojne primene. Ipak, ti resursi ostaju neiskorišćeni zbog nedostatka radne snage, oskudne infrastrukture i drugih izazova. Lideri velikih evropskih sila i Kanade su izrazili podršku Grenlandu, naglašavajući da to arktičko ostrvo pripada njegovom narodu.
Trampova ideja o kupovini Grenlanda nije nova. On je već 2019. godine izneo slične planove, koji su naišli na protivljenje ne samo danskih vlasti, već i šire javnosti. Danski premijer Mette Frederiksen je tada odbacio Trampovu ponudu kao „apsurdnu“, što je izazvalo dodatne tenzije između SAD-a i Danske. Međutim, sada, u svetlu globalnih promena i sve većeg prisustva Rusije i Kine u Arktiku, Trampova administracija ponovo preispituje ovu strategiju.
Ova situacija otvara važna pitanja o međunarodnim odnosima, suverenitetu i budućnosti Arktika. Grenland kao teritorija ima bogate prirodne resurse, uključujući minerale i potencijal za eksploataciju nafte i gasa, što ga čini privlačnim za velike sile koje žele da ojačaju svoje prisustvo u ovom strateški važnom regionu. Pored toga, klimatske promene dodatno povećavaju značaj Arktika, jer otvaraju nove pomorske rute i omogućavaju lakši pristup resursima.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Trampova administracija smatra Grenland ključnim delom svoje strategije za jačanje američkog uticaja u svetu. Ipak, kako bi se realizovali ovi planovi, potrebno je više od vojne sile ili jednostavne kupovine. Neophodno je uspostaviti dijalog sa stanovnicima Grenlanda i njihovim liderima, kao i uzeti u obzir međunarodne odnose i pravne aspekte ovakvih poteza. U suprotnom, ovakvi pokušaji bi mogli izazvati dodatne tenzije i potencijalne sukobe na međunarodnoj sceni. Grenland, sa svojom bogatom istorijom i kulturom, zaslužuje da se njegov narod pita o svojoj budućnosti, a ne da postane predmet geopolitičkih igara velikih sila.
