Ove informacije objavila je na Tiktoku Helena Ančić iz Udruženja „Roditelji za decu“, koje se bori protiv zataškavanja vršnjačkog nasilja. Priča počinje sa porodicom koja se doselila u Jastrebarsko pre nekoliko godina. Najstariji sin je tada bio u 5. razredu, drugi sin u 4. razredu, a treći u 3. razredu osnovne škole. U početku je sve izgledalo dobro, deca su bila dobrodošla, a učitelji su nudili pomoć. Međutim, kako je vreme prolazilo, deca su postajala sve povučenija i njihovi rezultati u školi su opadali.
Roditelji su bili zbunjeni jer su deca oduvek volela školu i bila su odlični učenici. Uvek su razgovarali sa majkom o svojim problemima, ali su odjednom postali tiha. Najstariji sin je konačno otkrio da ih u školi vređaju, nazivajući ih „četnicima“, „debelim“ i „svinjama“. Razredni starešina je pokušao pomoći, ali situacija se nije menjala. Uvrede su postajale sve teže, a najstariji sin je prestao da jede, što je dovelo do opasnosti od anoreksije.
Ančićeva je podelila i još jedan slučaj, gde je profesorka fizičkog poslala poruku majci jednog od zlostavljanih učenika, izražavajući sumnju prema informacijama koje su dovele do prijave nasilja. Čak je i direktorka škole pretila Ančićevoj tužbom zbog iznošenja informacija o nasilju koje se zataškava. Iznenađujuće je što direktori škola umesto da se fokusiraju na rešenje problema, prete onima koji ukazuju na nasilje.
Nastavničko veće Osnovne škole „Ljubo Babić“ saopštilo je da je Udruženje „Roditelji za decu“ iznelo netačne informacije. Škola priznaje da ima problema, ali tvrdi da postupa u skladu sa važećim pravilnicima i protokolima. Pored preventivnih programa i radionica, škola je podnela prijave policiji i Centru za socijalni rad, kao i preduzela mere kao što su privremena udaljavanja učenika sa nastave.
Ipak, nije jasno na koji konkretan slučaj se odnose preduzete mere. Škola je naglasila da postupa u skladu sa mogućnostima i važećim propisima, ali nije iznela specifične informacije o situaciji koja je izazvala zabrinutost. Ančićeva je istakla da će prijaviti sve slučajeve nasilja inspekcijama, jer smatra da je važno da se ovakvi problemi reše, a ne da se zataškavaju.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da vršnjačko nasilje predstavlja ozbiljan problem koji zahteva pažnju i delovanje svih aktera u obrazovnom sistemu. Roditelji, učitelji i direktori škola moraju raditi zajedno kako bi stvorili bezbedno i podržavajuće okruženje za decu. Mnogi stručnjaci preporučuju da škole uspostave jasne protokole za prijavu i rešavanje nasilja, kao i da obezbede podršku za žrtve.
U poslednje vreme, sve više slučajeva vršnjačkog nasilja dolazi u žižu javnosti, što ukazuje na potrebu za većom svesti i akcijom. Društvene mreže, kao što je TikTok, postaju platforme na kojima se deljenje iskustava može koristiti za podizanje svesti i mobilizaciju zajednice. Helena Ančić i njeno udruženje su primer kako pojedinci mogu uticati na promene i boriti se protiv nepravde.
Vlasti i nadležni organi takođe imaju odgovornost da reaguju na ovakve situacije i osiguraju da se svi slučajevi nasilja pravilno istraže i reše. Uloga škole je ključna, jer se deca većinu svog vremena provode u obrazovnim institucijama. Stoga je od suštinskog značaja da škole postanu mesta gde će deca moći da se razvijaju u bezbednom okruženju, slobodna od nasilja i diskriminacije.
Na kraju, važno je razumeti da borba protiv vršnjačkog nasilja zahteva kolektivne napore. Samo kroz zajedničku saradnju, otvorenost i podršku možemo stvoriti okruženje u kojem će svako dete moći da se oseća sigurno i poštovano.
