Voćarstvo je ključna grana srpske poljoprivrede, ostvarujući značajan prihod kroz izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Srbija se trenutno nalazi na četvrtom mestu među evropskim proizvođačima voća, nakon Poljske, Španije i Nemačke. U poslednjih 15-20 godina, među deset najvažnijih izvoznih proizvoda nalaze se malina, jabuka i višnja, a u nekim godinama i kupina.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, ukazuje na to da bi se na ovom spisku mogla uskoro naći i borovnica. Prošle godine, borovnica je ostvarila izvoz vredan oko 31 milion dolara. Ulaže se značajno u njenu proizvodnju, a investicija za savremeni zasad kreće se između 55.000 i 70.000 evra. Iako je ova godina bila teška za srpsko voćarstvo zbog mraza i grada, Keserović smatra da će cene voća, poput kajsija i trešanja, biti veoma visoke zbog smanjenog uroda.
Iako je borovnica najprofitabilnija voćna vrsta, cena maline je prošle godine bila niska. S druge strane, proizvođači trešanja su imali dobar prihod, dok su kupine takođe postigle dobre cene. Cena podizanja zasada voća varira u zavisnosti od tehnologije koju koriste proizvođači. Na primer, ulaganja u zasad Oblačinske višnje ili lešnika, gde nije potrebna protivgradna mreža, kreću se od 9.000 do 12.000 evra. Ulaganja u nove sorte oraha su takođe profitabilna, s dobiti od 9.000 do 10.000 evra po hektaru.
Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, borovnica je zabeležila najveći rast površina i proizvodnje u poslednjih deset godina. Sa 250 hektara u 2012. godini, površine pod borovnicom su dostigle 8.318 hektara do 2023. godine. Ova voćka se najviše gaji u zapadnoj Srbiji, u opštinama kao što su Arilje, Kosjerić, Ivanjica, Šabac, Lučani i Brus, dok se u Vojvodini uglavnom gaji u kontejnerima.
U Srbiji se gaji severnoamerička visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.), čiji su plodovi namenjeni stonoj potrošnji. Pored toga, prikupljaju se i plodovi šumske borovnice za izvoz. Najzastupljenije su sorte koje sazrevaju rano ili srednje rano, što olakšava plasman na tržištu u vreme kada je potražnja za svežim plodovima visoka.
Borovnica se uspešno gaji i u kontejnerima, što omogućava povećanje broja biljaka po hektaru i olakšano zalivanje. Međutim, postoje izazovi u vezi sa izborom rastojanja sadnje, veličine i tipa saksije, što može uticati na rast i prinos. Keserović naglašava da su od početka širenja proizvodnje borovnice u Srbiji postojali značajni propusti, uključujući nepravilne izbore terena, loš kvalitet sadnog materijala, neizbalansiranu primenu đubriva i nestručnu rezidbu.
Uprkos izazovima, srpsko voćarstvo ima potencijal za dalji rast i razvoj, posebno u segmentu borovnice. Kako se tržište razvija, postoji mogućnost za povećanje proizvodnje i izvoza, što bi moglo dodatno učvrstiti poziciju Srbije kao značajnog proizvođača voća u Evropi. S obzirom na trenutne okolnosti i izazove, važno je da se proizvođači fokusiraju na primenu savremenih tehnologija i održivih praksi u voćarstvu kako bi obezbedili dugoročnu profitabilnost i konkurentnost na tržištu.
