Sve teniserke koje žele da učestvuju na WTA turu od sada će morati da prođu genetsko testiranje pola. Ova nova politika, koja je uvedena sa ciljem obezbeđivanja fer konkurencije u ženskom tenisu, izazvala je brojne debate i razmatranja, ne samo u tenisu, već i u drugim sportovima. Jelena Medić, sportska novinarka, govori o razlozima i potencijalnim posledicama ovog pravila.
Prema novoj politici, teniserke će morati da dostave uzorak brisa unutrašnjosti obraza, krvi ili pljuvačke, koji će biti testirani na prisustvo SRY gena. Ovaj gen, koji se nalazi na Y hromozomu, igra ključnu ulogu u razvoju muških polnih karakteristika. Prethodna pravila WTA, koja su ažurirana 2024. godine, dozvoljavala su transrodnim ženama da se takmiče u ženskoj konkurenciji uz uslov da zadrže nivo testosterona tokom prethodne dve godine. Ipak, trenutno ne postoje poznate transrodne teniserke koje se takmiče u ovom formatu.
Uvođenje ovakve politike dolazi nakon što su slična pravila usvojena u drugim sportovima, uključujući pravila Međunarodnog olimpijskog komiteta, kao i Svetske bokserske federacije i Svetske atletske federacije. Medić smatra da je jedan od glavnih uzroka ove promene približavanje Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine, što je podstaklo WTA da se uskladi sa politikom Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Arina Sabalenka, trenutno prva na WTA listi, izrazila je podršku ovoj novoj politici, naglašavajući da nema ništa protiv testiranja ukoliko je to stav organizacije. Međutim, Medić ukazuje da se stav jedne poznate teniserke ne može poistovetiti sa stavom svih teniserki. Druge teniserke, kao što su Koko Gof i Elena Ribakina, imale su suzdržanije stavove, što ukazuje na to da unutar sporta postoje različita mišljenja.
Tema genetskog testiranja izaziva značajne polemike u različitim sportovima, ali Medić naglašava da tenis ima svoje specifičnosti. Fizička snaga nije jedini faktor koji određuje ishod meča; u tenisu su taktičke zamisli i sposobnost čitanja igre protivnika takođe od vitalnog značaja. Ona upozorava da se tenis ne može u potpunosti porediti sa sportovima kao što su plivanje ili atletika, gde fizička eksplozivnost igra ključnu ulogu.
Trenutno ne postoji konkretan slučaj transrodne teniserke koji bi mogao da opravda ovu novu regulativu. Medić ističe da je trenutna politika više usmerena na praćenje pravila Međunarodnog olimpijskog komiteta nego na odgovor na konkretne situacije u tenisu. Kao primer, ističe slučaj bokserke Iman Helif koja je bila u centru pažnje zbog kontroverzi tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine.
Revijalni meč između Arine Sabalenke i Nika Kirjosa u Dubaiju 2025. godine, koji je promovisao „borbu polova“, dodatno je skrenuo pažnju javnosti na razlike u fizičkoj snazi između muškaraca i žena. Sabalenka je naglasila razliku u jačini udaraca i brzini servisa, što je pokazalo da se i pored njene dominacije na WTA turu, fizičke razlike ostaju značajne.
Gledajući u budućnost, Medić očekuje da će tema testiranja i podobnosti za nastup u ženskoj konkurenciji i dalje biti prisutna, posebno s obzirom na nadolazeće Olimpijske igre. Ona veruje da će se javnost i dalje zanimati za ovu temu, posebno na društvenim mrežama, gde kontroverzne sportske teme brzo postaju viralne.
Zaključujući, Medić ukazuje na to da se u tenisu trenutno ne suočavamo sa konkretno transrodnim slučajevima, ali da to ne znači da se situacija neće promeniti. Tema genetskog testiranja i dalje će izazivati pažnju, a moguće je da će se u budućnosti pojaviti teniserke koje će izazvati slične kontroverze kao što je to bio slučaj u drugim sportovima.
