Institut za biologiju mora u Kotoru, osnovan 11. decembra 1961. godine, ove godine obeležava 65 godina postojanja. Ova značajna institucija ima misiju koja se fokusira na istraživanje biologije mora i ribarstva, razvoj kadrova, objavljivanje rezultata i međunarodnu saradnju. Od 1965. godine, Institut se nalazi u prelepoj palati Radoničić, koja je izgrađena u baroknom stilu i predstavlja jedan od vrednih primera arhitekture na poluostrvu Plagente.
U povodu svog jubileja, Institut je započeo serijal od 65 priča koje se bave njegovom bogatom istorijom, naučnim dostignućima i značajem za proučavanje Jadrana. Među ovim pričama, posebno se izdvaja zapis o boravku Petra II Petrovića Njegoša u palati Radoničić. Ovaj spoj nauke, kulture i tradicije Boke donosi dodatnu vrednost istraživačkom radu Instituta.
Palata Radoničić, osim što je dom Institutu, ima i značajnu kulturno-istorijsku vrednost. U njoj je nekoliko puta boravio Njegoš, što je potvrđeno spomen-pločom na severnom pročelju zgrade. Njegoš je ovu palatu smatrao svojim omiljenim mestom za letovanje sve do 1842. godine, kada je bio gost kapetana Krsta Radoničića. Soba u kojoj je boravio nalazila se na drugom spratu i imala je dva prozora, s kojih je jedan gledao ka Lovćenu, a drugi ka ribarskom naselju Muo.
Prema zapisima, Njegoš je uživao u ribolovu, posebno u lovu na bukve i škombre iz barke, koristeći karol, tip udicarskog alata. Ove aktivnosti su se dešavale ispod crkvice Sv. Ilije. Njegov ulov je često pripremala kapetanica Anđa, supruga kapetana Krsta, koja je ribu spremala na gradelama – roštilju. Tokom boravka u Dobroti, Njegoš se družio sa uglednim kapetanima i često je odlazio u goste kod konta Vuka Ivanovića. Kada je kapetan Krsto ostario, Njegoš je počeo letovanja provoditi u Prčanju, kod kapetana Mata Lukovića.
Nakon zemljotresa 1979. godine, zgrada Instituta je obnovljena, a savremene nadogradnje završene su 2020. godine, kada su izgrađeni Akvarijum Boka i nove laboratorije, čime je dodatno unapređen istraživački rad. U 2004. godini, Institut je postao deo Univerziteta Crne Gore, što je doprinelo još većem razvoju i jačanju naučnih istraživanja u oblasti biologije mora.
Tokom svoje istorije, Institut je bio dom mnogim istaknutim naučnicima koji su značajno doprineli razvoju morskih istraživanja na Jadranu. Njihov rad je obuhvatao različite aspekte biologije mora, uključujući proučavanje ekosistema, ribarstva, biološke raznolikosti i zaštitu morskih resursa. Kroz saradnju sa međunarodnim institucijama, Institut je postao prepoznatljiv na globalnom nivou, učestvujući u brojnim projektima i istraživanjima koja su imala za cilj očuvanje morskog okruženja.
Osim naučnih aktivnosti, Institut se aktivno bavi i obrazovanjem i obukom mladih istraživača, pružajući im priliku da steknu praktična iskustva u oblasti biologije mora. Ova posvećenost razvoju kadrova je ključna za budućnost morskih istraživanja u regionu.
Uprkos izazovima i promenama kroz koje je prolazio tokom godina, kontinuitet naučnog rada Instituta nikada nije bio prekinut. Njegova misija i vizija ostaju usmerene na očuvanje i unapređenje znanja o morima, sa posebnim naglaskom na Jadran, koji predstavlja bogatstvo prirode i resursa za sve nas.
S obzirom na značaj i doprinos Instituta za biologiju mora, njegov jubilej predstavlja priliku da se osvrnemo na sve što je postignuto, ali i da se razmišlja o budućim izazovima i ciljevima. U godinama koje dolaze, očekuje se da će Institut nastaviti da vodi istraživanja koja će doprineti očuvanju morskog ekosistema i unapređenju kvaliteta života u obalnim zajednicama.
