Centar za istraživanje holokausta i genocida u jugoistočnoj Evropi (CHGRSE) sa Univerziteta u Rijeci nedavno je objavio važno saopštenje koje se bavi istorijskim kontekstom pozdrava „za dom spremni“. U saopštenju se jasno navodi da je ovaj pozdrav uveden u upotrebu od strane ustaškog pokreta kao zvanični pozdrav Nezavisne Države Hrvatske (NDH), koja je bila odgovorna za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
Prema dostupnim istorijskim izvorima i naučnom konsenzusu, pozdrav „za dom spremni“ postao je službeni pozdrav NDH odmah po njenom osnivanju 1941. godine. Ova informacija je potkrepljena arhivskom građom iz tog perioda koja pokazuje da se pozdrav koristio u vojnim komandama, administrativnim dokumentima, kao i u propagandnim materijalima. Osim toga, naglašava se da je pozdrav oblikovan po uzoru na fašističke i nacističke pozdrave, što dodatno ukazuje na ideološke korene ovog izraza.
Ustaški pokret, koji je tokom rata imao podršku od strane nekih evropskih sila, uspostavio je NDH kao marionetsku državu pod zaštitom nacističke Nemačke. U tom kontekstu, pozdrav „za dom spremni“ predstavljao je ne samo vojnu i političku simboliku, već i ideološku platformu koja je legitimizovala nasilje i genocid nad drugim narodima. U tom smislu, korišćenje ovog pozdrava u savremenom društvu izaziva brojne kontroverze i rasprave.
Mnogi istoričari, kako hrvatski tako i međunarodni, složili su se da je ovaj pozdrav duboko ukorenjen u zlu koje je NDH predstavljala. Uloga ustaškog pokreta u sprovođenju genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima je dobro dokumentovana, a mnogi od tih zločina su priznati i od strane međunarodnih sudova. U svetlu ovih činjenica, upotreba pozdrava „za dom spremni“ postavlja moralna i etička pitanja o sećanju na prošlost i odgovornosti prema žrtvama.
Pitanje identiteta i sećanja na holokaust u Hrvatskoj i šire u regionu Balkana ostaje kompleksno i često kontroverzno. Naime, dok neki vide ustaški pokret kao simbol nacionalne borbe, drugi ga doživljavaju kao simbol genocida i zločina protiv čovečnosti. Ova podvojena percepcija može se videti kroz različite forme javnog diskursa, političkih debata i obrazovnih programa.
S obzirom na to da se društva u regionu suočavaju sa nasleđem prošlosti, važno je da se ovakve teme istražuju i razumeju bez predrasuda. Centar za istraživanje holokausta i genocida u jugoistočnoj Evropi igra ključnu ulogu u ovom procesu, pružajući naučne analize i obrazovne resurse koji mogu doprineti boljem razumevanju i pomirenju.
U zaključku, saopštenje CHGRSE predstavlja značajan korak ka razjašnjavanju istorijskih činjenica vezanih za pozdrav „za dom spremni“ i njegovu upotrebu tokom postojanja NDH. Kroz naučna istraživanja i analize, moguće je doprinijeti širem razumevanju holokausta kao jednog od najmračnijih perioda u evropskoj istoriji, te podstaći društvo na kritičko promišljanje o prošlosti i njenim posledicama po savremeni svet. Ovakva istraživanja su od ključne važnosti za očuvanje sećanja na žrtve i sprečavanje ponavljanja sličnih zločina u budućnosti.
