Министар културе и председник Комисије Никола Селаковић истакао је важност буџетских средстава која су намењена за обнову и развој манастира Хиландар. Он је нагласио да је ово највећи редовни буџетски износ у претходних 23 године, што указује на економски напредак Србије. Селаковић је захвалио председнику Србије Александру Вучићу и Влади Србије на подршци, истичући да се издвајања за Хиландар континуирано увећавају.
У оквиру плана за ову годину, Селаковић је објавио да ће се започети изградња депоа манастира Хиландар, који ће бити финансиран додатно, а не из редовних буџетских средстава. Овај објекат ризнице је од кључне важности, јер чува непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа манастира и српског народа.
Директор Задужбине Светог манастира Хиландар, Миливој Ранђић, представио је досадашње радове на обнови манастира. Он је нагласио значај реконструкције ризнице и изградње подземног депоа, јер досадашња ризница није погодна за очување важних артефаката. Ранђић је обавестио присутне да су објекти Дохије и Игуменарије завршени, а да се очекује да Игуменарија буде доступна за коришћење од средине године. Такође, остали радови на параклисима и зидном сликарству су у току.
На седници је истакнуто да су у протеклој години обављени значајни радови на консолидацији западног бедемског зида, а такође и на пројекту потпуне реконструкције старе перионице, која представља једини сачувани објекат те врсте на Светој Гори. Санација хиландарског западног пристаништа Јовањица је такође била важна тема, с обзиром на то да је објекат последњи пут обнављан пре 30 година и служи као улазна тачка за поклонике, као и за снабдевање манастира. Овај простор је био погођен више од 1.000 земљотреса различитог интензитета у последњој години, што додатно наглашава потребу за обновом.
Конзерваторско-рестаураторски радови на покретном наслеђу манастира Хиландар су такође били предмет дискусије. Непроцењива збирка духовног и културног наслеђа захтева сталну заштиту и обнову. У том контексту, конзерватори су радили на зидном сликарству параклиса Светог Саве и Светог Димитрија.
Представници Народне библиотеке Србије су се фокусирали на заштиту старих књига, путем конзервације и рестаурације. Кодиколошка обрада Збирке ћириличких рукописа је такође била важна активност, која доприноси очувању културне баштине.
Сви ови напори указују на важност очувања и обнове манастира Хиландар, који представља значајан део српског духовног и културног наслеђа. Подршком Владе Србије и континуираном инвестицијом у ову светињу, Србија демонстрира своју посвећеност очувању историјских и културних вредности. Улагања у Хиландар не само да доприносе очувању наслеђа, већ и подстичу развој туризма и привреде у региону, што је од великог значаја за локалну заједницу.
Планови за будућност укључују даље унапређење објеката и инфраструктуре манастира, што ће омогућити боље услове за посетиоце и вернике. Овај пројекат не само да ће заштитити историју, већ ће такође служити као инспирација за будуће генерације. Културна и духовна вредност Хиландара остаје непроцењива, а све активности које се спроводе доприносе очувању те вредности за будућност.
