Prema najnovijoj analizi Istraživačkog centra Demostat, potrošnja za hranu u Crnoj Gori iznosi oko 30 odsto mesečnih primanja domaćinstava, dok se za dostojanstven život procenjuje da je potrebno oko 2.000 evra mesečno. Ova analiza ukazuje na ozbiljne ekonomske izazove sa kojima se suočavaju građani Crne Gore, posebno u svetlu sve većeg troška života.
Kada se uporede troškovi u regionu, Srbija se izdvaja kao zemlja sa najvećim procentom potrošnje na hranu, gde domaćinstva izdvajaju više od 40 odsto svojih mesečnih prihoda. U Sloveniji taj procenat iznosi 18,8 odsto, dok u Hrvatskoj domaćinstva troše 27 odsto svojih primanja na prehrambene proizvode. Ovi podaci ukazuju na to da građani u Crnoj Gori imaju relativno povoljnije troškove za hranu u poređenju sa Srbijom, ali i dalje ostaju visoki u odnosu na druge evropske zemlje.
U analizi za Crnu Goru, prosečna zarada u januaru 2023. godine iznosila je 1.004 evra. Minimalna plata je značajno povećana krajem prošle godine, i sada iznosi 600 evra za zaposlene sa srednjom stručnom spremom, dok je za one sa visokim obrazovanjem minimalac 800 evra. Ovo povećanje minimalne plate može se smatrati pozitivnim pomakom, ali je i dalje daleko od iznosa koji je potreban za normalan život.
Jedan od većih troškova koji opterećuju budžet domaćinstava u Crnoj Gori su troškovi stanovanja i komunalnih usluga, koji iznose oko 390 evra mesečno. Pored toga, troškovi za higijenu i zdravlje dostižu oko 135 evra, dok se za letovanje izdvaja oko 125 evra mesečno. Troškovi tekućeg održavanja, uključujući odeću, obuću, prevoz, obrazovanje i sport, kreću se oko 100 evra. Ovi podaci jasno pokazuju da su troškovi života u Crnoj Gori značajni i da je teško održati kvalitetan život bez adekvatnih prihoda.
Zanimljivo je da Podgorica, kao glavni grad Crne Gore, pokazuje povoljnije troškove u poređenju sa Beogradom. Prema analizi, troškovi života u Podgorici su 8,2 odsto niži nego u Beogradu, a troškovi zakupa nekretnina su čak 22,6 odsto niži. Ovo može biti privlačno za one koji razmišljaju o preseljenju ili traženju povoljnijeg mesta za život.
Istraživanje Demostata donosi i važne informacije o životnom standardu u regionu. Naime, čak i sa višim troškovima u Srbiji, ekonomska situacija u Crnoj Gori je izazovna, a mnoge porodice se bore da sastave kraj s krajem. Potrošačke navike i ekonomska stabilnost direktno su povezani sa kvalitetom života, a ovi podaci ukazuju na to da je potrebno raditi na poboljšanju ekonomskih prilika za građane.
U svetlu ovih informacija, važno je da se donosioci odluka u Crnoj Gori fokusiraju na mere koje će olakšati život građanima. Povećanje minimalne plate, smanjenje poreza na dodatu vrednost na osnovne životne namirnice, kao i podrška malim i srednjim preduzećima mogu biti neki od koraka ka unapređenju životnog standarda.
U zaključku, iako je Crna Gora u određenim aspektima povoljnija od Srbije, izazovi sa kojima se suočavaju domaćinstva su značajni. Potrebna su hitna rešenja kako bi se obezbedio dostojanstven život za sve građane, a ekonomski razvoj postao održiv. Samo kroz zajedničke napore možemo očekivati poboljšanje uslova života i ekonomsku stabilnost u budućnosti.
