Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavno je boravila u Briselu, gde je govorila o rezoluciji Evropskog parlamenta (EP) koja se tiče Srbije. Njen stav je da trenutna rezolucija nije ni približno oštra kao što su bile ranije. Ona se osvrnula na prethodnu vanrednu rezoluciju EP, koja je usvojena nakon izbora 2023. godine, i istakla da je ta rezolucija bila mnogo oštrija i neprihvatljivija.
Brnabić je naglasila da je prethodna rezolucija pozivala na sprovođenje nezavisne istrage o izborima u Srbiji, što bi podrazumevalo gubitak dela suvereniteta države. U toj rezoluciji, EP je praktično tražio da stranci vode istragu i ispitivanja građana Srbije, što je, prema njenom mišljenju, bilo mnogo neprihvatljivije od trenutne rezolucije. Takođe, podsetila je da su prethodne rezolucije često sadržavale zahteve za priznavanje tzv. Kosova, što je Brnabić opisala kao još jedan neprihvatljiv zahtev.
Pored toga, predsednica Skupštine je izrazila nezadovoljstvo zbog načina na koji se EP bavi temama koje su, po njenom mišljenju, trivijalne. Ona je spomenula pojam „zvučnog topa“ kao nešto što ne bi trebalo da bude predmet rasprave u ozbiljnoj instituciji kao što je Evropski parlament. Ovakva vrsta diskusije, prema njenim rečima, smanjuje kredibilitet EP.
Brnabić je takođe ukazala na to da mediji i bivše političke stranke u Srbiji ne pominju činjenicu da je trenutna rezolucija, u poređenju sa prethodnom, naišla na veću podršku protivnika unutar EP. Naime, 103 poslanika je glasalo protiv trenutne rezolucije, dok je prethodnu rezoluciju, koja je bila mnogo oštrija, odbilo samo 53 poslanika. Ova promena u brojevima, prema njenim rečima, predstavlja pozitivan signal za Srbiju.
Osim toga, Brnabić je istakla da se broj uzdržanih poslanika u EP udvostručio, dok se broj onih koji su glasali za rezoluciju smanjio. Naime, za trenutnu rezoluciju glasalo je 457 poslanika, što je manji broj od prethodnog glasanja kada je 461 poslanik podržao raniju rezoluciju. Ovi podaci, smatra ona, prikazuju drugačiju sliku od one koju neki žele da predstave o Srbiji.
Brnabić je takođe istakla da je važno da se Srbija ne povinuje pritiscima i da se nastavi sa jačanjem suvereniteta države. Ona je naglasila potrebu za dijalogom i saradnjom, ali je i upozorila na opasnosti prekomernog uplitanja stranih subjekata u unutrašnje poslove Srbije.
Kao odgovor na sve ove izazove, Brnabić je pozvala na jedinstvo unutar Srbije kako bi se očuvala nacionalna stabilnost i suverenitet. Ona veruje da je važno da se građani Srbije okupe oko zajedničkih ciljeva i da se bave pitanjima od suštinske važnosti za budućnost zemlje.
Za kraj, Ana Brnabić je izrazila optimizam u pogledu budućih odnosa Srbije sa Evropskom unijom, naglašavajući da je važno nastaviti sa reformama i raditi na unapređenju saradnje. Iako postoje izazovi i nesuglasice, ona je sigurna da Srbija može da pronađe put ka napretku i stabilnosti u okviru evropskih integracija.
Brnabić je zaključila da je važno nastaviti raditi na jačanju pozicije Srbije u međunarodnoj zajednici, a istovremeno se suprotstaviti neprihvatljivim zahtevima koji bi mogli ugroziti suverenitet zemlje. U tom smislu, ona smatra da je neophodno održavati otvoren dijalog i raditi na izgradnji boljih odnosa sa svim zemljama, kako unutar EU, tako i van nje.
