Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je od početka godine za poljoprivredu isplaćeno 70,4 milijarde dinara, što predstavlja skoro 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Tokom konferencije za novinare, Glamočić je istakao da su poljoprivredni prinosi ove godine izvanredni, sa očekivanim prinosom pšenice od oko šest tona po hektaru.
Prema njegovim rečima, prosečan prinos pšenice ove godine biće na nivou prošlogodišnjeg, koji je bio izuzetno dobar. „Ekstremno niski prinosi su od 3,5 do četiri tone po hektaru, a to su u većini slučajeva pojedinačne situacije, uglavnom u delu Banata. Sa druge strane, postoje i prinosi od 10, 11, pa i 12 tona po hektaru, što će doprineti tome da prosek bude oko šest tona,“ rekao je Glamočić. On je objasnio da je ove godine zasejano više pšenice zbog njene tolerancije na sušu, što predstavlja manji rizik u poređenju sa kukuruzom.
Glamočić je govorio i o formiranju cena na berzi, naglasivši da cene poljoprivrednih proizvoda, poput pšenice, kukuruza, soje i suncokreta, ne određuje država, već globalni igrači na tržištu, uključujući zemlje Južne Amerike, Sjedinjene Američke Države i Rusiju. „Ono što možemo da uradimo jeste da maksimalno primenjujemo najmodernije tehnologije, agrotehnike, đubriva i zaštitu, jer što je veći prinos, proizvodnja je konkurentnija,“ dodao je ministar.
Trenutna cena pšenice na berzi iznosi oko 20 dinara. Glamočić je takođe naveo da država izdvaja najveći deo podsticajnih sredstava upravo za poljoprivredu, sa ciljem očuvanja sela i podrške poljoprivrednicima. On je istakao da Srbija za poljoprivredu izdvaja 7,2 odsto budžeta, što je dvostruko više nego u zemljama okruženja, a da je budžet za poljoprivredu tri puta veći od nacionalnih budžeta zemalja Evropske unije.
Ministar je ukazao na problem nejednakog rasporeda novca koji se izdvaja za poljoprivredu, naglasivši da je namera da poljoprivrednici koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom i stočarstvom dobiju veće podsticaje od onih koji uzgajaju pšenicu ili kukuruz. „U narednom periodu stimulisaćemo sredstva tako da onaj ko se bavi povrtarstvom ili voćarstvom dobije više po hektaru nego onaj ko gaji pšenicu i kukuruz. Ako proizvodite pšenicu i kukuruz, imate prihode od 1.500 do 2.000 evra godišnje, maksimalno. Ako se bavite povrtarstvom ili voćarstvom, možete imati prihode od 10.000, 15.000, 20.000, 50.000, pa do 100.000 evra po hektaru,“ objasnio je Glamočić.
On je dodao da bi država mogla biti znatno bogatija kada bi se usmerila ka intenzivnijim poljoprivrednim delatnostima, poput voćarstva i povrtarstva. „Zamislite koliko bi država bila bogatija. Onda se pitamo: ‘Zašto nismo kao Holandija?’ Upravo zato što moramo da se usmerimo. Morate se prestrojavati i ulaziti u intenzivnije delatnosti,“ zaključio je ministar.
Ove izjave dolaze u trenutku kada je poljoprivreda u Srbiji pod sve većim pritiskom globalnih tržišnih kretanja, što dodatno naglašava važnost modernizacije i prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje trenutnim trendovima. Očekuje se da će ove mere doprineti jačanju konkurentnosti srpske poljoprivrede na međunarodnom tržištu i poboljšanju ekonomskog stanja poljoprivrednika u zemlji.
