Zdravko Šotra bio je jedan od najistaknutijih srpskih filmskih i televizijskih režisera, čiji je rad ostavio neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Rođen 13. februara 1933. godine u selu Kozice kod Stoca, u Bosni i Hercegovini, u porodici Đorđa i Mare Šotre, njegovo detinjstvo obeleženo je teškim vremenima. Tokom Drugog svetskog rata, porodica je bila primorana da se preseli na Kosovo, gde su izgubili mnoge članove. Ipak, Zdravko je uspeo da se obrazuje i izgradi uspešnu karijeru, uprkos izazovima koje je suočio.
Nakon završetka srednje škole, Šotra je upisao Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je diplomirao režiju. Njegova profesionalna karijera započela je u Televiziji Beograd, gde je radio od njenog osnivanja. Jedan od njegovih prvih značajnih projekata bila je humoristička serija „Servisna stanica“ iz 1959. godine, gde je radio kao asistent Radivoju Loli Đukiću. Tokom 1970-ih godina, Šotra je bio deo šou emisije „Obraz uz obraz“ sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem, čime je dodatno učvrstio svoj položaj u svetu televizije.
Njegov filmski opus obuhvata brojne značajne naslove. Film „Zona Zamfirova“ iz 2002. godine postao je najgledaniji film u istoriji srpske kinematografije, sa više od 1,2 miliona gledalaca. Ovaj film je postao kulturni fenomen i ostavio je snažan utisak na publiku. Pored „Zone Zamfirove“, Šotra je režirao i filmove kao što su „Boj na Kosovu“ (1989), „Šešir profesora Koste Vujića“ (2012) i „Santa Maria della Salute“ (2005). Njegovi filmovi obeleženi su snažnim pričama, karakterima i emocijama, što ih čini nezaboravnim delima.
Šotra je bio u braku sa bivšom misicom Nikicom Marinović, sa kojom ima sina Marka, koji je takođe postao poznat kao televizijski režiser. Njegova lična tragedija, koja je duboko potresla javnost, nije ga sprečila da nastavi sa radom i doprinosi razvoju srpske kinematografije. Njegova sposobnost da prevaziđe lične teškoće i nastavi sa stvaranjem umetnosti svedoči o njegovoj posvećenosti i strasti prema filmu.
Danas, sa više od 130 naslova u svom opusu, Zdravko Šotra ostaje jedan od najcenjenijih i najproduktivnijih režisera u istoriji srpske kinematografije. Njegovo delo ne samo da obuhvata različite žanrove, već i različite aspekte ljudskog iskustva, od komedije i drame do istorijskih filmova. Njegova sposobnost da prenese emocije i priče kroz filmove inspirisala je mnoge nove generacije filmskih stvaralaca i ljubitelja filma.
Zdravko Šotra je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kulturi, a njegovo nasleđe nastavlja da živi kroz rad njegovih kolega i učenika. Njegova dela se i dalje gledaju i analiziraju, a njegovo ime je sinonim za kvalitetnu i emotivnu kinematografiju. U svetu u kojem se umetnost često susreće sa izazovima, Šotra je uspeo da ostane relevantan i poštovan, čime je obezbedio svoje mesto u istoriji srpskog filma.
Za kraj, Zdravko Šotra ostaje simbol otpora, kreativnosti i strasti. Njegova umetnost je most između prošlosti i budućnosti, a njegovi filmovi će zauvek ostati deo srpske kulture. Bez obzira na to kakvi izazovi dolazili, njegov doprinos kinematografiji će se pamtiti i ceniti i u godinama koje dolaze. Zdravko Šotra nije samo ime, već i nasleđe koje će trajati kroz generacije.
