Službenici Odeljenja bezbednosti Plav su 3. avgusta identifikovali dve osobe, D.D. (28) i V.B. (19), koje su tokom manifestacije „Dani dijaspore“ u Gusinju isticale zastavu sa simbolima tzv. Velike Albanije. Ovaj incident je izazvao pažnju javnosti, s obzirom na to da je sličan događaj imao mesto i prošle godine, ali su tada državni organi i politički vrh Crne Gore ostali pasivni.
Policija je, postupaćemo po saznanjima, preduzela mere i radnje koje su dovele do identifikacije ovih lica. U policijskim prostorijama su prikupljena obaveštenja u vezi sa incidentom, a zatim je obavešten državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Bijelom Polju. Iako su službenici policije prikupili dokaze, tužilac se izjasnio da u ovom događaju nema elemenata krivičnog dela koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
U saopštenju policije ističe se da je, u skladu sa izjašnjenjem tužioca, podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv D.D. i V.B. zbog prekršaja iz člana 19 Zakona o javnom redu i miru. Ovaj zakon se odnosi na ponašanje koje može ometati javni red i mir. U ovom slučaju, isticanje zastave koja simbolizuje Veliku Albaniju može se smatrati provokativnim činom, s obzirom na osetljivu političku situaciju u regionu.
Iako je incident bio kontroverzan, zanimljivo je da u policijskom saopštenju nije bilo reči o veličanju zločinca Adema Jašarija, što je dodatno podiglo tenzije. Snimci sa tog događaja su brzo postali viralni, pokazujući kako je nacionalistička retorika prisutna u Gusinju, a država nije adekvatno reagovala. Ovakvi incidenti ukazuju na sve veću potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim grupama u Crnoj Gori.
Gusinje, kao opština sa značajnim brojem Albanaca, predstavlja sredinu gde su ovakvi incidenti česti. Nacionalna i etnička pitanja često su na dnevnom redu, a isticanje simbola koji se povezuju sa Velikom Albanijom može izazvati tenzije među lokalnim stanovništvom. U prošlosti su se događali slični incidenti, ali je reakcija vlasti često bila nedovoljna ili neadekvatna.
Politička situacija u Crnoj Gori je složena i obeležena je napetostima između različitih etničkih zajednica. Mnogi smatraju da bi vlasti trebale više da se angažuju u rešavanju ovakvih incidenata kako bi se sprečili potencijalni sukobi i obezbedila stabilnost u regionu. Takođe, postoji potreba za promovisanje tolerancije i međusobnog poštovanja među različitim zajednicama.
Incident u Gusinju može se posmatrati kao signal za alarm. Potrebno je raditi na jačanju institucija i njihovoj sposobnosti da reaguju na provokacije koje mogu izazvati nasilje ili nemire. Takođe, važno je edukovati mlade o vrednostima mira i suživota, kako bi se sprečilo ponavljanje takvih situacija u budućnosti.
U zaključku, incident u Gusinju je još jedan podsetnik na to koliko je važno raditi na izgradnji društva u kojem će svi građani imati jednake šanse i u kojem se neće tolerisati nacionalistički ekstremizam. Prvi korak ka tom cilju je otvorena komunikacija i dijalog među svim etničkim grupama, kao i jačanje institucija koje imaju zadatak da obezbede mir i sigurnost za sve građane.
