Sredinom aprila, u crnogorskom parlamentu u Podgorici, pokrenuta je inicijativa od strane Demokratske narodne partije (DNP), na čelu sa Milanom Kneževićem, da se razmotri predlog za usvajanje trobojke kao narodne i državne zastave. Ova zastava, koja simbolizuje Kraljevinu Crnu Goru i dinastiju Petrović, ima značajnu istorijsku i kulturnu vrednost za deo crnogorskog naroda. Međutim, pokret „Evropa sad“, predvođen premijerom Milojkom Spajićem, smatra da trenutno nije vreme za raspravu o ovakvim temama, već da bi se o njima trebalo razgovarati tek nakon što Crna Gora ispuni svoje obaveze prema evropskim integracijama.
Predlog o usvajanju trobojke nije naišao na široku podršku. DNP, Nova srpska demokratija i Socijalistička narodna partija su ga podržali, dok su neki poslanici PES-a bili uzdržani. Knežević je istakao značaj trobojke kao simbola istorijskog kontinuiteta, podsećajući na bitke koje su vođene pod ovom zastavom, uključujući osvajanje Skadra i odbranu države od okupatora. Bez obzira na to, evropski izvestilac za Crnu Goru, Marjan Šarec, naglasio je da bi političari trebali da prestanu da koče proces evropskih integracija pričama o trobojci i identitetskim pitanjima.
Aktuelna crnogorska zastava, koja je usvojena 2004. godine, rezultat je vođenja tadašnjeg lidera Socijaldemokratske partije (SDP), Ranka Krivokapića. Ova zastava je izazvala mnogo kontroverzi i podela među građanima, usvojena je bez referenduma i šire javne rasprave. Knežević je podsetio da su mnogi u Crnoj Gori zaboravili na istorijske dinastije kao što su Vojislavljevići, Nemanjići, Balšići, Crnojevići i Petrovići, i to u korist trenutno vladajuće političke elite.
Takođe, Knežević je naglasio da je trobojka bila zastava pod kojom je Milo Đukanović bio biran devedesetih godina, što dodatno komplikuje aktuelnu političku situaciju. Umesto da se trobojka koristi u državnim institucijama, ona će se i dalje koristiti na privatnim proslavama i političkim okupljanjima. Nova vlast je usvojila crvenu zastavu sa zlatnim orlom, koja je dodatno podelila pravoslavni narod, a himna „Majska zora“ takođe nosi kontroverzne stihove, čiji je autor bio Sekula Drljević.
U prošlosti su se, nažalost, događali primeri kada su se na zvaničnim svečanostima isticale zastave drugih država, poput Hrvatske, dok je isticanje srpskih simbola izazivalo burne reakcije. Jovan Markuš, publicista, ukazuje na to da trenutni državni simboli ne odražavaju tradiciju pravoslavnog naroda u Crnoj Gori, već predstavljaju falsifikovanje simbola sa kojima su se naši preci ponosili. On smatra da su simboli koje sada koristi Crna Gora rezultat neukosti i nepoštovanja istorije.
Markuš podseća da je belog orla iz kneževine i Kraljevine Crne Gore samo ofarbano u žuto, kako bi se razlikovao od sličnog simbola na grbu Srbije. Umesto da usvoje istorijsku državnu zastavu, prihvaćena je vojna zastava, što stvara osećaj kao da je u zemlji na snazi vojno stanje. Ove promene i kontroverze oko državnih simbola ukazuju na duboku podelu u crnogorskom društvu i potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim i nacionalnim grupama.
U ovom trenutku, trobojka ostaje simbol koji nije uvršten u zvanične institucije, a politička situacija u Crnoj Gori nastavlja da bude složena, sa pitanjima identiteta i nacionalnih simbola koja zahtevaju pažnju i razmatranje svih strana.
