Kada učite rumunski jezik, često se može primetiti duboka povezanost između ovog jezika i kulturnih elemenata južnoslovenskih naroda. Rumunski jezik, kao jedan od romanskog porekla, pokazuje uticaj slovenskih jezika, posebno u terminima koji se odnose na porodične odnose. Na primer, reč za ljubav u rumunskom jeziku je „iubire“ ili „dragoste“, umesto latinskog „amore“. Ove lingvističke sličnosti ukazuju na zajedničke korene i istorijske veze između Rumuna, Srba i Bugara.
Ove veze se često potcenjuju u rumunskoj istoriografiji. Ipak, značajan doprinos južnoslovenskih jezika i kultura oblikovanju rumunske i moldavske kulture i jezika je neosporan. Čuvena izreka rumunskog istoričara P. P. Panaiteskua sugeriše da su Srbi, Bugari i Rumuni delili zajednički kulturni prostor sve do formiranja srednjovekovnih država, što je dovelo do etničkog razdvajanja.
Veze između ovih naroda ostale su snažne čak i nakon formiranja država. U Rumuniji se i dalje mogu pronaći brojni toponimi slovenskog porekla, kao što su „Trg“ ili „Dumbrava“. Ove reči svedoče o bogatoj istoriji zajedničkog naseljavanja i kulturne interakcije.
Jedan od najranijih tekstova na rumunskom jeziku je „Psaltir Hurmuzaki“, koji se datira u XV vek i verovatno predstavlja prevod srpskog Psaltira. Srpski štampar i monasi su često nalazili utočište u Vlaškoj, a njihov doprinos rumunskoj kulturi bio je značajan. Makarije Štampar, poznat kao „Makarije Srbin“, i druge ličnosti iz tog perioda doprineli su obnovi rumunske štamparije.
Ipak, postoji i tamnija strana ovog kulturnog povezivanja. U Rumuniji se često zaboravlja na korišćenje starog ćiriličnog pisma koje je nekad bilo u upotrebi. Tokom XIX veka, započela je „latinizacija“ rumunskog jezika, što je dovelo do gubitka značajnog dela slovenskog leksika. Ovaj proces je bio stvoren pod uticajem unijatske crkve i zapadnih kulturnih tokova.
Iako su rumunske elite težile ka zapadnjačkom identitetu, narod je duboko vezan za svoju pravoslavnu tradiciju i kulturu. U ruralnim delovima Rumunije, običaji i verovanja ostaju snažno prisutni, često u kombinaciji sa modernim životnim stilovima. Rumunsko selo nosi u sebi duh tradicije, koji se ne može lako zameniti ili izbrisati.
U savremenoj Rumuniji, postoji napetost između zapadnog usmerenja i očuvanja nacionalnog identiteta. Mnogi Rumuni smatraju da su ekonomski i politički odnosi sa Zapadom neophodni, ali istovremeno se boje gubitka sopstvene kulture i identiteta. Ova napetost se posebno oseća u Moldaviji, gde se i dalje vodi borba između zapadnog i istočnog uticaja.
Na društvenom planu, postoje i dalje snažne veze između Rumuna i Srba, koje se često manifestuju kroz zajedničke kulturne i religijske tradicije. Pravoslavlje ostaje ključni faktor identiteta, a mnogi se prisete slavnih bogoslova i svetaca koji su oblikovali duhovni život regiona.
U zaključku, Rumunija i Moldavija predstavljaju složen spoj različitih kulturnih uticaja, koji se često bore za prevlast. Iako su zapadni uticaji sve prisutniji, duboko ukorenjene tradicije i verovanja i dalje čine suštinu identiteta ovih naroda. U svetu koji se brzo menja, važno je sačuvati veze koje nas povezuju i prepoznati bogatstvo koje dolazi iz istorije i kulture.
